Београдска општина Младеновац

Општина Младеновац је градска општина Града Београда. На површини је од 33.914 ha са укупним бројем од 55.041 становника, поред градског насеља Младеновац који има 23.624 становника (према попису из 2002.). Густина насељености на подручју обухваћеном Просторним планом је 162,3 ст/km2.

Општина Младеновац као саставни део административног подручја града Београда припада метрополитенском подручју Београда које има особине града-региона и који развија мање више спонтану функционално-економску територију, динамичну и промењљиву.

Табела 1: Катастарске општине, површине и број становника (2002. године)

Катастарска општина		Површина (у ha)	Број становника
1	Амерић	1091	825
2	Велика Иванча	3220	1801
3	Велика Крсна	4946	3525
4	Влашка	3003	2571
5	Границе	596	1543
6	Дубона	2305	1142
7	Јагњило	2784	2297
8	Ковачевац	3438	4422
9	Кораћица	2677	2035
10	Мала Врбица	435	374
11	Марковац	1169	1049
12	Међулужје	1390	2757
13	Младеновац (варош)	1098	23624
14	Младеновац (село)	579	1666
15	Пружатовац	1029	866
16	Рабровац	1576	1401
17	Рајковац	899	1828
18	Сенаја	435	453
19	Шепшин	1244	862
Укупно општина:		33914	55041

Општина Младеновац је на надморској висини од 113m до 628m (планина Космај) и због повољне умерено-континенталне климе са просечном температуром од 10,70С и са просеком падавина од 649 mm као и плодности земље на већини земљишта су оранице, баште, воћњаци и ливаде за испашу стоке.

Први званични подаци о Младеновцу су у турском попису становништва из 1528. године.

Дан општине је 2. август, дан када је Младеновац 1893. проглашен за варош.

Историја

Стара железничка станица

Бројна археолошка налазишта на територији Младеновца и око 200 остатака праисторијских насеља сведоче о првим насељима на овом терену. Посебно је значајна „Јабланица“ у Међулужју из гвозденог доба и раноримског периода, затим Протостарчевачко налазиште од краја VI миленијума п.н.е у Баташеву и "Дивичмеђ" у Ковачевцу где је откривен рано-средњовековни град из периода IX-XI век.

Према легенди, назив "Младеновац" потиче од Младена, који је 200 година после Косовског боја са своја два брата Влајком и Рајком са Косова дошао у овај опустели крај. Места где су њихови потомци формирали породице су Младеновац, Влашка и Рајковац.

Данашња насеља у младеновачком крају помињу се још у средњем веку, у доба деспота Стефана Лазаревића, а касније, почетком 16. века и у турским пописима. Први званични подаци о насељу на овом подручју спомињу се у турском попису становништва из 1528.

После великих миграција становништва и бежања од турског зулума после Косовског боја овај крај је потпуно опустео. Поново насељавање ових крајева је почело у другој половини XVIII века о чему сведочи спис Митрополије београдске из 1735. У коме се помиње село Младеновац са кнезом Петронијем, у коме је било 26 домова.

Настанак и развој вароши Младеновац се везује за изградњу пруге Београд-Ниш која се градила у овом крају од 1882. Слабо насељени крај је захваљујући прузи почео нагло да се развија. Том приликом је подигнута прва зграда будуће вароши, механа „Космај“ (данашња "Стара механа"). Отварају се и мали дућани и занатске радње. Већ 1885. подигнут је први парни млин, а прва основна школа почела је са радом 1895.

Младеновац је за варош проглашен 1893. године указом краља Александра I Обреновића. Тада почиње нагли привредни раст места у које се досељава велики број занатлија и трговаца. Изградњом пруге уског колосека Младеновац-Аранђеловац-Лајковац 1904. године, Младеновац постаје важно чвориште железничког саобраћаја тадашње Србије као и јак извозни центар говеда, ситне стоке, пшенице и кукуруза. Почетак индустријализације представља изградња кланице коју је 1907. основао Паја Јовановић а 1919. године трговац из Ковачевца, Никола Ђорђевић гради млин. Године 1920. Сима Јовановић из Сопота оснива фабрику џакова, а по премештању кланице у Вршац 1926. године, Јанко Баџак из Јагњила оснива индустријску кланицу 1936.

Младеновац постаје 1930. године средиште истоименог среза којем се касније припаја и Космајски срез.

Општина Младеновац се у периоду 1945-1955. састојала само од вароши Младеновац, а од 1955. до 1957. придружени су јој и село Младеновац, Међулужје и Рајковац. Од 1971. Општина Младеновац је у саставу Града Београда.

Младеновац 1927.

Демографски подаци

Према подацима из Пописа становништва 2002. године, у општини Младеновац је те пописне године живело 55041 становник, од чега у општинском центру 23.624 становника, односно око 43% укупног становништва Општине. Густина насељености је у 2002. године била највећа у општинском центру (2169,3 ст/km²).

Табела 2: Упоредни преглед броја становника општине Младеновац, подаци из пописа

	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број становника у општини	37662	39945	44769	47134	52489	56389	55041
Промена броја становника у општини		2283	4824	2365	5355	3900	-1348
Стопа раста броја становника у општини (%)		6,06	12,08	5,28	11,36	7,43

Највећа стопа раста броја становника у општини Младеновац је била у периоду између 1971. и 1981. године.

Табела 3 :Структура учешћа становника у два пописа посматрано по врстама насеља

Насеља	1991.	2002.
Градско	41,4	42,9
Приградска	12,4	14,2
Сеоска	46,2	42,9
Укупно	100,0	100,0

На основу података из два пописа, дошло је до смањења броја становника у сеоским насељима и до раста у приградским и граду Младеновцу.

Табела 4: Старосна структура у % (попис 2002)

	пред- школски узраст	основно- школски узраст	средњо- школски узраст	радно способни	стара лица	непозната старост
Младеновац	6,4	9,7	6,9	61,1	15,2	0,8
Београд-укупно	6,2	8,2	6,7	64,2	14,1	0,6

По структури 61,1% становништва спада у категорију радно способног, што генерално указује на добар радни потенцијал општине. Сеоска насеља се генерално сусрећу са стандардним проблемима емиграције млађег, нарочито образованог и квалификованог становништва.

У периоду од 2000–2010. године је природни прираштај био негативан тако да је настављено старење становништва.

Табела 5: Витални догађаји, 2007.

	Живо- рођени	Живо- рођени на 1000 становника	Умрли	Умрли на 1000 станов- ника	Природни прираштај	Природни прираштај на 1.000 становника
Младеновац	537	10	764	14.3	-227	-4.2
Београд	15.887	9.7	20.174	12.4	-4.287	-2.6

Организација јавних служби и социјални развој

ОШ "Момчило Живојиновић"

ОШ "Свети Сава"

ОШ "Коста Ђукић"

Образовање

У Младеновцу ради 7 матичних основних школа као и 16 издвојених одељења у Младеновачким селима од чега је 14 објеката од 1-4 разреда и 9 објеката 1–8 разреда, укључујући ту и Школу за основно образовање одраслих.

На територији општине се налази и Школа за основно образовање одраслих и Основна Музичка школа Стеван Христић .Средња техничка школа у Младеновцу има око 1050 ученика, док Гимназију тренутно похађа око 570 ученика.

Предшколско образовање и васпитање се на подручју Општине Младеновац одвија у оквиру Предшколске установе „Јелица Обрадовић”. У оквиру установе се налази 5 дечијих установа и 15 депанданаса у оквиру објеката основних школа.

▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩☢۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬

Дом здравља Младеновац

Здравство

Дом здравља Младеновац брине о здравственој заштити становника општине. Консултативно специјалистичке службе организоване су кроз интернистичке амбуланте у ређе изграђеним деловима Општине и сеоским насељима.

Примарна здравствена заштита обавља се у оквиру 15 Здравствених Амбуланти. Дом здравља Младеновац има централни објекат у Младеновцу, у ул. Краљице Марије 15, на комплексу укупне површине од 70,74 ара, површине објекта од 3051 метара квадратних. Грађевински капацитети и структуре медицинских служби Дома здравља Младеновац, за сада одговарају планираним потребама становника насеља Младеновац, али се за ширу територију општине, кроз систем амбуланти и теренских служби мора успоставити боља опслуженост посебно старих становника.

▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩☢۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬

Стационарна здравствена заштита организована у Специјалној болници за интерне болести, пружа адекватан конфор услуга свом гравитационом становништву али би требало повећати број постеља како би се постигао жељени стандард (мин. 8,0 БП/1000 становника).

▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩☢۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬

Институт за рехабилитацију из Београда – Одељење Селтерс као специјализована здравствена установа је део комплексног система здравственог опоравка и превентиве на државном нивоу. Располаже са 439 болничких постеља на укупној површини 11,5 ha. Проширење постојећих капацитета Института планира се: доградњом модерног функционално-дијагностичког центра са око 210 постеља у стационару на око 230 постеља; заокруживањем земљишног комплекса и доградњом нових пратећих садржаја: лечилишних и спортско рекреативних намена.

▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩☢۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬

Социјална заштита

Послове социјалне заштите обавља градски центар за социјални рад – Одељење у Младеновцу. За потребе заштите старих лица из Младеновца и ширег значаја, изграђен је као истурени пункт социјалне установе Геронтолошког центра у Београду – Дом са 240 места – допуњен клубом за дневни боравак у самом центру Младеновца. Уз наведену државну институцију постоје и два приватна Дома за стара лица.

За потребе дневног боравка деце са посебним потребама постоји организациона јединица Дневни боравак заментално ретардирану децу и омладину капацитета за 40 корисника организованих у 5 група.

Географске карактеристике

Територија општине Младеновац је једнa од седамнаест градских општина Београдa. Налази се у северном делу ниске Шумадије, на надморској висини од 113 до 518 m и обухвата већи део слива речице Велики Луг, леве притоке Кубршнице, са периферним планинским подручјем Космаја на западу. Општина Младеновац је окружена територијама општина Сопот, Гроцка, Смедерево, Смедеревска Паланка, Топола и Аранђеловац. Подручје општине има карактеристике умерено-континенталне климе, са просечном годишњом температуром од 10,7 °C и са просеком падавина од 649 mm. Град Младеновац, који се налази у централном делу општине, на 138 m надморске висине, као и целокупна општина, има повољан географски положај.

Подручје општине је смештено у плиткој проходној долини, на заталасаном благо рашчлањеном терену састављеном од заравњених делова између ширих и ужих водотока и широког дна долине реке Велики Луг. Од „виших” облика издвајају се ниске планине Космај и Варовнице. На таквом терену мало је водотока а за његово обликовање највећи значај је имала река Велики Луг која тече од северо-запада према југо-истоку и њене речне терасе чине доминантни облик у рељефу општине.

Општина се налази у воћарском крају оријентисаном на производњу основних пољопривредних производа за масовну потрошњу, прехрамбену индустрију и извоз.

Подручје општине припада ДУНАВСКО-ШУМАДИЈСКОЈ ЗОНИ (коридор VII), у коме доминирају активности везане за природне потенцијале (пољопривреда, рибарство, ловство, туризам, рекреација). У оквиру ове зоне развијене су и друге активности (комуналне, индустријске, саобраћајне) веома значајне за Београд и за Младеновац, али које не уважавају у потребној мери природна и еколошка ограничења.То се пре свега односи на индустријски комплекс у центру Младеновца.

Као субрегионални центар Младеновац има посебну улогу у развоју пољопривреде, мале индустрије и туризма. Најзначајни елемент у просторно-фунцкионалној структури Младеновца са могућношћу просторног развоја је индустријско-привредна зона „Југ”.

Геоморфолошка својства терена

Истражни простор, у морфолошком погледу припада равничарском, а делом и брежуљкастом рељефу. Сачињавају га алувијалне равни река: Велики Луг и Раље као и падински делови терена, косе, гребени и поточне долине. Падински делови терена са нагибом 3-15., а местимично и већим, нарочито на деловима терена који је изграђен од палеозојских шкриљаца. Ова подручја су еродована и ижљебљена бројним сталним и повременим водотоцима. Косе и гребени захватају заравњене и вршне делове падина са благим нагибима са котама изнад 130 mnv.

Поточне долине настале су ерозијом многобројних повремених или сталних токова (јаруге, потоци). Најзначајнији потоци су Јабланица, Милатовца, Кошарна, и др. Терен на читавом истражном простору изграђују разноврсни седименти: квартарне и миоценске старости. Квартарне наслаге заступљене су у приповршинским деловима терена, променљиве дебљине од неколико до више десетина метара. То су: еолски седименти представљени лесоидима, делувијалним и делувијално-пролувијалним седиментима.

Подину ових седимената изграђују миоценски седименти представљени: лапоровитим глинама, лапорима, и песковима.

Инжењерскогеолошка својства терена

Основна инжењерскогеолошка својства терена, на подручју Младеновца, која су уважавана при дефинисању услова за урбанизацију су: морфолошка, инжењерскогеолошка својства средина и активност савремених егзогених процеса, хидрогеолошка (максимални ниво издани и оцедљивост терена) и сеизмичност терена (сеизмички хазард и ризик).

Морфолошке карактеристике подручја доминантно су условљене радом флувијалне ерозије и падинским процесима. На тај начин су формирани равничарски делови терена, односно падински и брежуљкасти облици рељефа. Разликују се: алувијална раван река Велики Луг, Раље и њених притока (субхоризонталног нагиба); падински делови терена, косе и гребени и поточне долине (промењиви нагиби, али углавном са нагибом 3–15.).

Према геолошком саставу, идући од дубина, које су значајне са становишта изградње различитих објеката, терен, као што је већ раније речено, чине:

Миоценски седименти имају највеће распрострањење у повлатном делу представљени су претежно глинама, лапоровитим глинама и песком. Цела серија је благо убрана.
Литолошки чланови се јављају у виду слојева метарских, а понекад и декаметарских дебљина. Ова средина изграђује основу целог истражног терена. Глина и лапоровита глина се јављају као доминантан литолошки тип у једном делу а песак у другом делу. Понекад се у оквиру овог комплекса јавља песак у виду слојева знатних димензија, најчешће метарске дебљине. То су по минеролошком саставу кварцни пескови, добро гранулисани, због велике порозности, средина је стално засићена водом и представља хидрогеолошки колектор. Вода која је акомулирана у њима преко бројних извора или пиштевина дренира се на површину терена.
Квартарни седименти се налазе трансгресивно и дискондратно, преко миоценских седимената. Представљени су:
– активни колувијум – који је регистрован у ножичним деловима горњих токова повремених водотокова, на местима где је изражена линиска ерозија, тј. на местима где се померање ерозионе базе потока врши уназад и наниже.Такве су долине Сераве, Батошевог потока и др.,
– умирени колувијум – регистрован је у доњим деловима поточних долина, тј. тамо где је процес акомулације материјала јачи од процеса ерозије;
– делувијални нанос – прекрива знатан део терена депонованог на благим падинама које су обухваћене процесом планарног спирања, али су веће дебљине у средишњем делу и ножичним деловима терена, по саставу су глиновито-прашинасти седименти;
– лесоидни седименти – прекривају већи део површине терена и то махом у зони слемених делова локалних узвишења или на пространим платоима на југо-источним деловима теритрорије ,претежно прашинаст материјал;
– пролувијални нанос – настао седиментацијом линиских водених токова привременог карактера са великом и честом променом транспотрне моћи. Ови седименти се јављају у средишњим и доњим деловима долина где дебљина депонованог материјала понека достиже и десетак метара. Карактеристично је да су највећи део године засићене водом.
– алувијални нанос – издвојен уз реку Велики Луг и Раља, претежно песковито- глиновите и песковито-шљунковите.
– елувијално-делувијални нанос формиран у старијем квартару, прашинасто-песковито-глиновитог тла, распрострањен испод лесоидних седимента.

Обзиром на знатну површину терена, разноврсност геолошке грађе и разуђеност рељефа у њему постоје знатна разноврсност појава и процеса егзодинамичке природе.

Изражене су следеће појаве :

1. Нестабилне падине и клизишта – на простору Младеновца су локализована искључиво у долинама водених токова који имају бујучни карактер и чије су долине у фази формирања . Најизраженија су у средишњем делу Батошевског потока и потока Серава. Нешто мање распрострањење имају у зони потока Алинац и Драганић потока. Мада су у овим деловима клизишта идентификована као спорадичне појаве, долинске стране ових потока су издвојене једним већим делом као нестабилне .Под појмом клижење издвојене су све оне појаве кретања тла низ падину било да су она већ обавила па је процес у фази смиривања, било да је процес тек у току. У оквиру активних клизишта регистрована су дубоке отворене пукотине различите оријентације. У оквиру њих често се налазе пиштевине и извори , на основу чега се може закључити да је подземна вода један од значајних фактора који поспешује процес. Мада се клизишта налазе у средишњем и горњем делу младих поточних долина, ипак у долини потока Серава су присутне у целој левој долинској страни.Ту имамо читаву серију клизишта почевши од самог Младеновца ( Дунавска улица) па до челенке потока. У другим долинам си присутна али не у толикој мери.

2. Планарна ерозија – најраспрострањенији процес на овом простору,интензивнији је на стрмим деловима падина;

3. Линијска ерозија – везана за рад сталних и повремених токова. Врло је присутна у терену у зони средишњих и горњих делова повремених токова. Нарочито је интензивиран у зони челенке потока Сераве и делом Баташевског потока, где има тенденцију проширења и захватања нових површина.Овај процес поспешује и развој клизишта и неопходно је предузети кораке за локализовање и спречавање ширења .

4. Плављење терена – јављају се у делу низводно од регулисаног дела реке Велики Луг и Раља .У урбанизованом делу Младеновца река Велики Луг је хидротехнички регулисана.Корито је каналисано и урађени су неопходни одбранбени насипи. Међутим на незаштићеним деловима територије имамо два поплавна таласа у временском периоду од годину дана. Један је пролетњи, а други је јесењи. Трају по више дана, а понекад и неколико недеља.

5. Појава замочварења – која су последица сталног присуства подземне воде на површини терена или близу ње, констаована су на више места.Присутна су у зонама алувијалних равни река и на више локација на падинама.

6. Појава пиштевина – уочене су на неколико локалитета на падинама .Формиране су на местима сучељавања издани подземне воде акомулиране у миоценским песковима са површином терена.Најчешће прате активна клизишта, па ове појаве обавезује на детаљна геолошка истраживања. Наведна инжењерскогеолошка својства терена, значајна са становишта урбанизације, и условљена пре свега постојањем: тела активних и умирених клизишта, алувијални нанос Великог Луга и Раље и њених притока,као и геолошке грађе терена. Хирогеолошка својства терена значајна са становиштаурбанизације, су:

– хидрогеолошка функција стенских маса, постојање издана – изворишта за водоснабдевање, максимални ниво подземних вода,
– проблеми дефинисања заштитних зона изворишта, постојање термалних и минералних вода.

Сеизмичност подручја (сеизмички хазард) је веома значајно питање како са становишта безбедности грађања и објеката, тако и из економских разлога – сеизмичка превентива знатно поскупљује изградњу објеката. Подручје Младеновца, као што је познато сврстано је међу сеизмички угрожених подручја у Србији са очекиваних 8о МКС-64 скале за повратни период од 500 година.

Геолошки ресурси

Сложени минерагенетски и други геолошки процеси, у различитим раздобљима геолошке историје, условили су да се на просторима ПП Младеновца формира разноврсно и делом веома значајно минерално богатство. Наведени процеси су утицали и на акумулирање термоминералних вода (Селтерс) у појединим деловима подручја.

На просторима Младеновца позната су 2 лежишта минералних сировина. Њихов степен истражености и проучености у односу на количине (резерве) и квалитет знатно
варира од лежишта до лежишта и од једне до друге минералне сировине. Оверене резерве од стране одговарајућег овлашћеног органа за лежишта кречњака Кошутица, затим керамичке глине Кошорно су старе и нова истраживања за потребе резерви нису рађена. Исто тако, просторне контуре појединих лежишта су апроксимативне због незавршености геолошких истраживања, а један део лежишта је прекривен растињем, а негде су у непосредној близини изграђени стамбени или неки други објекти.

Сложени минерагенетски и други геолошки процеси, у различитим раздобљима геолошке историје, условили су да се на просторима општине Младеновац формира разноврсно и делом веома значајно минерално богатство.

Керамичка глина – геолошка истраживања вршена су на следећим лежиштима: „Бабе” и „Стојник” код Раље, „Вуковац” и „Бастов” у атару села Амерић. У рејону Кораћице вршена су истраживања на локалитетима „Штекавица”, „Дубока Јаруга”, „Средњи Крај” и „Равнице”, а у атару села Пружатовац истраживане су локације „Турчић” и „Варовине”. У атару села Стојник ( аранђеловачки) истраживања су вршена на локалитетима где се данас налази велики дневни коп и у нешем нејвећем лежишту керамичких глина „Кошорно”. Непосредно уз фабрику „Керамика” истражено је лежиште керамичке глине звано „Селиште”. У атару села Ковачевац врешена су истраживања на локалитетима „Границе” и „Клемић”. У најужнијем делу ПП у атару села Јагњило вршена су проспекциска истраживања на локалитетима „Стражевица” и „Млака”.

Кварцни песак – је на простору ПП регистрован на пет локација. Неопходно је да се истраживања наставе и да се сагледају количине које би се могле експлоатисати.

Угаљ – је у најширем подручју Младеновца својевремено експолатисан. Престанком интересовања за ову врсту енергије и снижавањем цене угља сви угљенокопи су затворени и до данас нису поново активирани .

Подземне воде –досадашња истраживања у околини Младеновца су показала да у неогеним седиментима нема толико обилних хидрогеолошких аквифера која би на подручју досадашњих изворишта давали довољне количине подземних вода за водоснабдевање. Извориште Кокорин – главну водоносну средину чине ситнозрни до средњезрни пескови који се наизменично смењују са глином до дубине 90 m, изузетно дубље. Постоји и локација Брестовица, водоносни слојеви су од ситнозрног песка распорстрањеног на 120 m, Међулужје вршена су истраживања, постоји могућност за водоснабдевање, иземђу Селтерса и Керамике постоји локалитет са хидрогеолошким условима за експолатацију подземне воде. Потенцијалност за водоснабдевање треба истражити на делу : горњег део долине потока Баташево у реону села Младеновац, горњи део долине Сераве, узводно од Рајковца, продужетак долине В. Луг према Ђуринцима а у реону села Ковачевац продужетак долине Брестовица (низводно) као и део терена између села Кчевац и железничке станице Ковачевац.

Геотермална потенцијалност

Територија општине Младеновац, геолошки посматрано, налази се у оквиру трецијарног басена. Основна подела која је извршена међу подземним водама захваћеним на територији младеновачког басена јесте подела на маломинерализоване, које се користе у систему водоснабдевања и термоминералне воде које се користе у балнеотерапеутскесврхе.

На територији Младеновца изведено је неколико десетина истражно-експлоатационих бунара у циљу експлоатације подземне воде за различите потребе. Према потреби и врсти истраживања (балнеотерапеутске потребе, водоснабдевање...), одређивана је и дубина истражно-експлоатационог бушења. Дубински захват се креће од 40 m (први бушени бунари урађени 1964 год.), па до 1150 m (избушен 1982. године од стране „Геосонде” из Београда у кругу бање „Селтерс”). Дубоким истражним бушењем у кругу бање „Селтерс” добијена је термоминерална вода, а носиоци ових вода јесу стене песковито-пешчарског комплекса сарматске старости, односно турон-сенонски флишни седименти. Кредни кречњаци набушени су у интервалу од 700 m, па до 1150 m.

Захваљујући истраживањима вршеним за потребе водоснабдевана града Младеновца и његове шире околине, утврђени су међусобни односи литолошких чланова миоценске старости. Истражним бушењем до дубине од око 250m детектовано је постојање 6 до 8 водоносних хоризоната.

У оквиру младеновачког басена, у зависноси од дубине залегања могу се очекивати различити типови вода по хемијском саставу. Разноврсност у хемизму потиче од литолошког и структурног склопа терена, односно од блоковске грађе младеновачког басена. Поред разлике у хемијском саставу, такође су присутне велике температурне разлике.

Према садржају основних анјона и катјона воде захваћене за водоснабдевање (до 200 m дубине) припадају хидро-карбонатно-натријумском типу, уз присуство мањег броја хидрокарбонатно-калцијумско-натријумских и хидрокарбонатно-калцијумско- магнезијумских вода. Одликују се повременим садржајем гвожђа и амонијака, што је карактеристично за подземне воде формиране унутар басенских структура. Температура ових вода се креће у распону од 15°C до 20°C.

Истражним бушењем за потребе водоснабдевања локалних привредних објеката до дубине од 250 m захваћене су подземне воде повољних физичко-хемијских карактеристика, као и значајних количина. Температурни режим захваћених подземних вода је стабилан током године, и креће се око 25 °C.

Природни системи и ресурси

Пољопривредно земљиште

Пољопривреда представља један од највећих потенцијала за развој општине Младеновац, па самим тим и пољопривредно земљиште.

Пољопривреда општине Младеновац има надпросечне могућности за даљи развој. Повољне природне карактеристике, континентална клима и квалитетно земљиште (углавном II и III бонитетне класе), основни су предуслови за интензивнији развој пољопривреде. Укупна површина пољопривредног земљишта износи 27.327 ha. На укупној површини заступљене пољопривредне гране су ратарство 40%, сточарство 30%, воћарство 20% и повртарство 10%, На подручју општине постоји пет пољопривредних задруга.

Обрадиве површине чине 96 % пољопривредних у Младеновцу или 26.179 ha а пашњаци 4 %. У структури обрадивих површина 78% су оранице и баште, 10% воћњаци, 2% виногради и 10% ливаде. По врсти усева на обрадивим површинама се са 58% гаје житарице, 28% сточно крмно биље, 10% поврће, 1% индустријске биљке док необрађене површине чине 3% или око 690 ha. Под шумом се налази укупно 3060 ha.

Обзиром на повољне природне а и економске услове за пољопривредну производњу, ова грана привреде је у досадашњем развоју била једна од важнијих у економији општине, посебно сточарска, воћарска и виноградарска призводња али и производња житарица. Сточарска и биљ- на производња се великим делом баве производњом сировина, заснивају се на изграђеним прерађивачким капацитетима. На треиторији општине Младеновац постији 119 мини говедарских фарми (које гаје и квалитетна говеда сименталске расе) 33 фарме живине и 12 приватних предузећа за прераду меса као и 9 индустријских пекара и пекарских радњи. Значајна призводња млека је у великој мери производња сировина. У општини постоји више задружних организација као и регистрованих удружења одгајивача говеда, оваца, пчела и Удружење воћара и виноградара.

Шуме и шумско земљиште

Према еколошкој категоризациј подручја града, односно степену загађености животне средине, Младеновац се налази у II категорији, што је један од показатеља недостатка шумских површина. На територији Општине су ниске планине Космај и Варовнице.

Од укупне површине територије општине око 3.060 ha је под шумом. Степен шумовитости износи око 9%,што је испод просечне шумовитост АП Београда (11,2%) али знатно мање у односу на стање у Републици Србији данас (30,6%), и планиране оптималне шумовитости која треба да буде 41%.

Општина припада брдском делу шумског подручја где је природно станиште церa, сладунa и китњакa.

На подручју општине Младеновац, приватне шуме заузимају 2861ha, а државне 133,9 ha. Приватним и државним шумама, на територији Општине, газдује ЈП „Србијашуме” ШГ „Београд”. Површине државних шума сврстане су у једну газдинску јединицу, Г.Ј. Космај која је део Посавско-Подунавског шумског подручја.

Слаба заступљеност шумских комплекса је један од главних разлога појаве процеса средње ерозије (173,63 km2 или 51,22% од површине општине) и слабе ерозије (135,12 km2 или 39,86% од површине општине). Средњи коефицијент ерозије за територију целе општине износи Z = 0,410, што значи да припада III категорији разорности. Лева обала реке Велики Луг има више бујичних токова различитих величина и значаја који углавном нису регулисани, тако да је неуређеност слива и недостатак вегетације један од узрока плављења.

Космај

Децембра 2005. године, природно добро „Космај” стављено је под заштиту као предео изузетних одлика. Овај предео стављен је под заштиту због очувања и унапређења живописних пејзажних обележја и квалитета шума, разноврсности и богатства биљног и животињског света, квалитета вода, земљишта и ваздуха, добара културне баштине и њиховог амбијента, као и услова за развој туризма, рекреације и пољопривреде.

Обухвата површину од 1.598,90 ha на територији градске општине Младеновац – делови катастарских општина Амерић, Кораћица и Велика Иванча, а на подручју општине Сопот – делове катастарских општина Рогача и Неменикуће, површину од 1.915,60 ha.

Quercetum frainetto-cers - Церова шума

Преко 70% површине саме планине је под шумском вегетацијом у којој доминирају изданачке храстове и букове састојине, уз учешће вештачки подигнутих, претежно четинарских шума, углавном на стaништу сладуна, цера и букве. Вeгетација Космаја, која фитогеографски припада балканској флористичкој провинцији, представљена је са четири (основне) шумске заједнице. Quercetum frainetto-cers – климазонална заједница сладуна и цера, на надморским висинама између 250 и 400 метара, углавном изданачког порекла. Quercetum cerris – церове шуме, углавном изданачког порекла, на јужнијим експозицијама. Querco-Carpinetum serbicum – заједница цера и граба која на Космају заузима источне и југоисточне експозиције. Најрaспрострањенија асоцијација је Fagetum montanum – брдска буква на надморским висинама од 300 и три зељасте биљне заједнице (Festucetum valesiacae, Chrysopogonetum grylli, Cynosuretum cristati).

Querco-Carpinetum serbicum - заједница цера и граба

Космај је са 628 m надморске висине највећа, најпривлачнија и најзначајнија геоморфолошка природна лепота у околини Београда, Сопота и Младеновца. После Авале (511 m) најнижа је планина у Шумадији. На њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Главни гребен Космаја полумесечастог је облика и пружа се у правцу југозапад-североисток.

Festucetum valesiacae

Иако је Космај ниска планина, ипак својим изгледом у виду острва доминира у овом делу ниске Шумадије, изнад валовитог неогеног побрђа, рашчлањеног благим речним долинама. На мање од сат времена вожње колима од Београда представља место које људи често бирају за дневне излете.

Назив Космај настао је од келтске речи "cos" (шума) и прединдоевропске речи "maj" (планина). Међутим, Римљани су Космај прилагодили митологији јер је добио значење "casa Maiac" - станиште богиње Маје.

Читав пејзаж је под вегетацијом. Стрмије стране обрасле су шумом. Благе падине су под травнатом вегетацијом, а подножје под воћњацима и њивама, док су заравни претежно са пропланцима. На Космају има и разне дивљачи од значаја за ловни туризам (зечеви, срне, фазани, јаребице, лисице и препелице, а некада давно и вукови).

Живи свет Космаја чини: 550 врста биљака са доста реликтних, субендемних и ретких врста; 300 врста гљива; 24 врсте херпетофауне; 51 врста сисара; 96 врста птица; велики број различитих врста инсеката и богата шумска вегетација - преко 70% површине планине је под шумском вегетацијом. Подгорину Космаја чине питоми рурални предео, у коме ратарске површине преовлађују над ливадама, воћњацима и шумама. Планина је окружена старим, ниско положеним сеоским насељима: Рогача, Неменикуће, Амерић, Кораћица и Велика Иванча.

Ово заштићено природно добро поверено је на управљање и старање Јавном предузећу "Србијашуме".

Хидрологија (воде и водно земљиште)

Бање

- Селтерс бања -

У оквиру бањског комплекса „Селтерс” укупно је избушено пет истражно-експлоатационих бунара, којима је каптирана издан у оквиру карстификованих кречњака кредне старости. Истражно-експлоатационим бунарима МБ-1 и МБ-2 захваћене су термоминералне воде са дубине од преко 800 m док је бунаром Б-2 захваћена термоминерална вода ниже температуре и минерализације до дубине од 300 m и бунаром Б-3 захваћене су маломинарализоване (обичне) воде на дубини до 100 m. Издашност бунара МБ-1 износи око 4 l/s, а температура подземних вода око 50°C, док се температура на бунару МБ-2 креће око 52°C. Вода је хидрокарбонатно-хлоридна, са повишеним садржајем H2S, F, J, Sr, Li, Ba, Ra, SiO2, минерализације 8 g/l.

Селтерс Бања се налази на пространом, шумовитом терену у подножју планине Kосмај, 1 km од Младеновца, односно 50 km југоисточно од Београда. Надморска висина Бање је 136 m. Kлима је умерено-континентална, са доста сунчаних дана у години.

Минерална вода "Селтерс" је алкално-муријатична, угљено-кисела хипертерма температуре 50°C, високе минерализације (7,8 gr/l). Сличног хемијског састава су минералне воде Бад Емса (Немачка), Роа (Француска), Лухачовице (Чешка). Вода се у лечењу користи још од 1893. године, а флашира се од 1900. Одликована је на изложбама у Бриселу 1906. и Лондону 1907. Минерална вода "Селтерс" користи се као терапеутско средство у хидро и кинезитерапијама, за инхалацију и пиће.

Лечење се обавља у медицинском центру Хотела "Селтерс" и обухвата хидротерапију, кинезитерапију, електротерапију, фототерапију, сонотерапију, термотерапију, радну терапију, инструменталну и ручну масажу, као и комплетну респираторну рехабилитацију.

У Селтерс Бањи се лече:

- обољења коштано-зглобног система
- стања после повреда
- неуролошка обољења
- хронична обољења и оштећења настала у току процеса рада

Селтерс Бања се данас простире на двадесетак хектара парка са цветним алејама, фонтанама, шеталиштима са старим дрворедима између којих су смештена бањска здања, заправо реконструисани првобитни хотел и нови хотел "Селтерс", саграђен 1986.

- Кораћичка бања -

На територији Кораћичке бање избушена је истражна бушотина дубине 210 m. Температура подземних вода износи 30оC, pH вредност износи 7.5, вода је хидрокарбонатно-хлоридно-натријумска, са повишеним садржајем F, J, Sr, Li, SiO2, минерализације 0,92 g/l.

У непосредној близини бање Селтерс, на пространом и шумовитом терену у подножју Космаја, налази се Кораћичка бања. На 3 km од Младеновца, налазе се изворишта минералне лековите воде, базен и спортски терени.

Термоминерални извори Кораћичке бање истраживани су још 1897, али лековитост вода (30°C) потврђена је тек 1986. године, и од тада је користи народ из околине.

У околним шумама очувано је неколико храстова старијих од 100 година.

Реке и потоци

Велики Луг

Површинске воде са територије општине Младеновац припадају сливу Велике Мораве. Главни водоток представља Велики Луг са својим притокама, поток Рајковац, Серава, Мали канал, Баташево, Алинац и река Јабланица, која прикупља све воде са овог подручја и улива се у реку Кубршницу. Река Велики Луг је регулисана у оквиру непосредне градске територије Младеновца. У самој долини реке Велики Луг на пољопривредним површинама, налазе се и канали мелиорационе мреже.

Табела 6: Основни хидролошки подаци за реку Велики Луг

Река	Водомерна станица	Површина слива (km2)	Просечан проток m3/s	Qмин,95% m3/s	Qмаx,1% m3/s
Велики Луг	Младеновац	122	0,38	0,02	55 110 (0,1%)

Река Велики Луг и њене притоке треба да буду регулисане целим током кроз територију општине Младеновац са уређењем својих сливова, повећањем степена сигурности заштитног система и смањењем ризика од плављења добара.

Језера

Младеновачка општина на својој територији има два вештачка језера: 

„Марковачко” и
„Рабровачко”.

- Марковачко језеро -

У атару села Марковац, окружено храстовом, церовом и багремовом шумом, на 6 km од Младеновца, према Крагујевцу, смештено је Марковачко језеро, дуго 1000 и широко 500 m, површине око 16 хектара. Налази се на путу Младеновац - Аранђеловац - Топола, а настало је 1969. изградњом бране на речици Кошарној.

На његовој обали су угоститељски објекти, бунгалови, а у дубинама (и до 11 m), крије шарана, сома, штуку, клена, бабушку, караша, гргеча, бодарку... Најчешће се пеца шаран, деверика, бабушка и сом.

Становници приобаља су дивље патке, велики гњурац, бела и сива чапља, црна лиса, а околних шума зец, фазан и препелице.

Има уређено купалиште и бетонирани део који улази у воду око 4 метара, тако да је погодан за одмарање, купање и камповање. Дозвољено је постављање шатора, али није дозвољено коришћење пловних средстава, а пецање је дозвољено само са обала.

- Рабровачко језеро - 

У селу Рабровац, 15 km од Младеновца, на регионалном путу Младеновац - Смедеревска Паланка, налази се Рабровачко језеро, дугачко преко 700, широко око 150, а дубине и до 16 метара. Настало је акумулацијом на потоку Трстенци које пролази кроз село Рабровац.

Језеро је порибљено и обилује рибом, а најзаступљеније рибе су шаран, амур, деверика… Уоквирено је пашњацима и ливадама, као и дрвећем које се надвија над језером правећи око њега хлад у топлим летњим данима.

Саобраћајне везе

Од свог оснивања до данас Младеновац се развио у важну раскрсницу копненог саобраћаја и у град завидних здравствено-рекреативних могућности.

Младеновац се налази у шумадијском делу административног подручја града Београда. Са северне стране граничи се са општином Гроцка, са северозападне стране са општином Сопот са југо-источне стране са Смедеревском Паланком и јужне стране са Аранђеловцем.

Општина Младеновац има повољан саобраћајно-географски положај. Ободним делом општине пролази државни пут I реда број 1 – ауто-пут Београд–Ниш а територијом општине пролазе важни саобраћајни правци: међународна железничка пруга Београд–Ниш, државни пут I реда број 23 и државни путеви II реда број 107, 107а и 200. Општину Младеновац карактерише добра саобраћајна повезаност са Београдом као и са суседним општинама Смедеревом, Смедеревском паланком, Тополом, Аранђеловцем и Крагујевцем.

Анализа природних особености указује да на подручју општине владају углавном повољни услови у којима су погодности за насељавање и организацију делатности широко распрострањене. Овакве околности дозвољавају могућност изградње свих видова саобраћајница и саобраћајних објеката.

Путна мрежа 

На северу општине пролази државни пут IА реда број 1 – аутопут Београд–Ниш (М1), од кога се од петље „Мали Пожаревац” одваја државни пут IБ реда број 16 (M.3) за Крагујевац, који пролази кроз центар општине. Од поменутог државног пута одвајају се:

Пут 25

Пут 147

Пут 155

– државни пут II реда број 129 (Р107) који повезују општину Младеновац са центром општине Барајево са једне стране и са Смедеревском Паланком са друге стране;

– државни пут II реда број 141 (Р200) који повезује Младеновац са Смедерeвом.

Веза са Београдом се може остварити постојећим ауто-путем и државним путем II реда број141 (Р200), односно преко Раље и Авале. Младеновац је удаљен 50-ак километара ка југу од Београда.

Територија општине Младеновац добро је покривена мрежом општинских путева и улица.

Железнички саобраћај

Железнички саобраћај се одвија магистралном међународном пругом Београд–Ниш. Железничка станица се налази у центру Младеновца. У систему шинског саобраћаја, железничка пруга и железничка станица имају функцију и карактер ширег значаја и имају приоритетну улогу у путничком саобраћају. Железничку пругу карактерише то да је једноколосечна; има мале брзине и пропусну моћ; застареле техничке елементе и сигнално-сигурносну опрему.

На територији општине Младеновац постоје и две железничке станице (Ковачевац и Влашко поље) у функцији теретног саобраћаја.

Железничка станица Ковачевац

Железничка станица Влашко поље

Јавни превоз путника

На подручју општине Младеновац аутобуски саобраћај има улогу основног носиоца превоза путника. Аутобуска станица „Ласта” налази се у центру општине поред путничке железничке станице и опслужује подручје општине приградским линијама које саобраћају ка Београду, локалним линијама које повезују насеља унутар општине са центром општине Младеновац. Поред тога, са аутобуске станице се одвија и међуградски саобраћај на релацији Београд–Младеновац–Аранђеловац.

Аутобуска станица Младеновац

Културна добра

Веома богато културно историјско наслеђе подручја Општине Младеновац даје снажан идентитет простору и представља један од најзначајанијих развојних потенцијала.

У насељима општине Младеновац налазе се бројни вредни сакрални бјекти и објекти народног градитељства, затим сеоска гробља и појединачни споменици који материјализују идентитет целокупног подручја. Из времена новије историје постоје значајна спомен обележја попут:

– Споменика посвећеног Младеновчанима погинулим у ратовима 1912–1918. године;

– У самом граду смештен је спомен комплекс Црквенац са спомен чесмом која је подигнута септембра 1915. године у знак сећања и захвалности на савезничке медицинске мисије које су лечиле српске рањенике и оболеле од пегавог тифуса у тадашњој Војној болници у Младеновцу. Чесма је обновљена 1985. године када је и уређен околни простор;

Споменик на Космају посвећен палим борцима у Другом светском рату

Спомен-комплекс Маковица – Варовнице

– Спомен-комплекс Маковица – Варовнице, на простору од 35 km., обухвата споменик палим ратницима током Варовничког боја од 4. до 10. децембра 1915. године, постављен на врху Варовница, на коти 406 и шире окружење са другим спомен обележјима и рововима, од којих су неки и данас видљиви;

Споменик српском ратнику

Споменик у центру града са фигуром српског ратника, посвећен је педесетседморици мештана вароши Младеновац палим у ослободилачким ратовима Србије 1912–1918. године.

Споменик Деспоту Стефану Лазаревићу 

– Споменик подигнут Деспоту Стефану Лазаревићу на месту његове изненадне смрти у Црквинама, делу села Марковца, који се налази у порти цркве Св. Пророка Илије, који је на месту изненадне деспотове смрти, 19. јула 1427. године поставио Ђурађ Зубровић, један од деспотових блиских пријатеља.

Биста Блаженопочившег Патријарха српског Павла

Биста песника Милорада Петровића Сељанчице

Младеновац је културној јавности познат по традиционалним манифестацијама као што су: Позоришни фестивал, песничка манифестација “Шумадијске метафоре” и Ликовна колонија. Стуб културног живота и рада у Младеновцу представљају Центар за културу, Библиотека “Деспот Стефан Лазаревић” и Музеј Младеновца.

У срцу Младеновца налази се дом свих уметности, незаобилазно место у упознавању града, активни и динамични творац и увек присутни ослонац културног живота- Центар за културу Младеновац. У јединственом комплексу вишенаменских простора, укупне површине од преко 1.300м2, типичном представнику српске архитектуре 50-их година прошлог века свакога дана се преплићу изложбе, филмске пројекције, концерти, позоришне представе, књижевни програми, предавања, радионице, трибине...

Основна делатност Центра је културно-образовна и у њему се за потребе 60.000 људи, колико приближно броји општина Младеновац, организује преко 150 програма годишње.

У сеоским насељима постоји пет Домова културе који су углавном дотрајали и недовољно опремљени или дати у закуп. Оријентационе потребе исказане су нормативом од 0,16m. изгр.пов./становнику, са широким спектром садржаја: Градски музеј, матична библиотека, сале поливалентне по намени, простори за аматерске активности и допунско образовање, центар младих, центри јавних медија – Радио Младеновца и Младеновачких новина.

Веома богато културно историјско наслеђе подручја Општине Младеновац даје снажан идентитет простору и представља један од најзначајанијих развојних потенцијала. У контексту заштите, унапређења и коришћења културног наслеђа висок степен еколошке очуваности простора и квалитет природног окружења представља потенцијал за стварање и дефинисање културних подручја или културног предела и реализацију културних стаза локалног и националног значаја.

Развој саобраћаја утицао је на формирање варошког насеља на атару ранијег села Младеновца. Ново насеље се развијало око железничке станице подигнуте одмах по изградњипруге 1882. године и механе „Космај”, данашње „Старе механе”.

Подручје данашње општине Младеновац насељевано је још од праисторије, о чему сведоче бројна археолошка налазишта. Прво праисторијско насеље, истраживано по савременим принципима археологије, откривено је 1900. године на локалитету Јабланица у Међулужју и припада винчанској култури. У насељу Баташево у Младеновцу, 1998. године, откривено је протостарчевачко налазиште из краја VI миленијума п. н. е., са изузетним налазима храма и покретног археолошког материјала. Трагови насељавања ових крајева налазе такође и из периода бакарног, бронзаног и гвозденог доба. Са освајањима Римљана на прелому II и I века п.н.е. на овом подручју расте број насеља а Космај постаје значајан рударски центар.

На локалитету Дивичмеђ у Ковачевцу откривен је рано средњовековни град из периода IX-XI век. У општини Младеновац постоје и истраживани су и други локалитети: Бунарине у Влашкој, Јабланица у Међулужју из римског периода и Манастирине у Великој Иванчи са остацима цркве или манастира из XV века. Као значајно културно добро овог краја убраја се манастир Павловац који је саграђен крајем XIV и почетком XV века и сматра се задужбином деспота Стефана Лазаревића. По архитектонском облику припада моравској градитељској школи. Манастир су порушили Турци током Велике сеобе 1690. године (обновљен 1991). Поред Манастирске цркве налазе се остаци конака и трпезарије.

Цркве и манастири

- Црква Успенија Пресвете Богородице у Младеновцу

Изградња младеновачке православне цркве, посвећене Успенију Пресвете Богородице, започета је 18. јуна 1908. године, када су уз присуство протојереја Петра Поповића, пароха из Влашке и месног јереја Милана Арсића освештани темељи овог здања. Градња цркве је завршена 1910. године, али чин освећења тада није обављен јер унутрашњи радови нису били завршени.

Због почетка Балканског, а потом и Првог светског рата, освећење је обављено тек 28. августа 1929. године, на Велику Госпојину. Цркву је освештао Патријарх српски Димитрије. Крајем 1926. академски вајар и сликар Михаило Миловановић започео је радове на новом иконостасу и унутрашњој декорацији цркве. Након две године рада Миловановић је завршио иконостас од белог венчачаког мермера и десет икона на платну.

Младеновачка црква је саграђена у српско-византијском стилу, у виду крста, по пројекту архитекте Гргура Миловановића, под надзором инжењера Милана Симоновића. Радове су извели браћа Стеван и Кузман Наумовић, предузимачи из села Вевчани у Македонији.

- Манастир Павловац

Манастир Павловац, са црквом посвећеном св. Николи, налази се у космајском селу Кораћица, крај Павловачког потока, по коме је и добио име. Подигнут је почетком XV века по наредби деспота Стефана Лазаревића, а изградили су га ученици Рада Боровића (Рада неимара), који је био Деспотов дворски архитекта. 

Манастир је у рушевинама био око 280 година. Обновљен је у другој половини 16. века. У Павловцу је патријарх Арсеније Чарнојевић служио једну од последњих литургија пред прелазак са народом у Угарску 1690. Међутим, братство Манастира није могло да га напустити, па су их Турци све убили, а Манастир спалили и разорили. Њихове мошти налазе се у темељу манастирске цркве.

Манастирска црква је грађена у духу моравске стилске школе. Триконхалне је основе, са конхама споља петостраним а изнутра полукружним, осмостраном куполом над централним делом грађевине и припратом изведеном истовремено када и наос. Фасадну декорацију чине четири прозорска отвора и камене розете. Начин градње павловачког храма указује на приморско порекло утицаја.

Манастирски комплекс је остао у рушевинама до 1968. када су започета систематска археолошка истраживања. До 1973. конзервирани су откривени остаци профаних грађевина и обновљена је црква. После опсежних конзерваторско-рестаураторских радова, око 2000. цркви је враћена првобитна намена.

Манастирски комплекс састоји се од цркве, манастирског конака на јужној страни и вероватно летњиковца деспота Стефана Лазаревића на северној страни од цркве. Био је један од центара писмености средњовековне Србије у космајској области. Према житију деспота Стефана Лазаревића, које је написао Константин Филозоф, овај српски владар умро је 19. јула 1427. године, у Црквинама, засеоку села Марковац, 8,5 km од Младеновца, ловећи по Космају.

Манастир Павловац је 1973. проглашен културним добром од великог значаја.

Туризам

Просторна организација развоја туризма вршиће се преко Шумадијског правца и треба да активира најзначајнију туристичку осовину Београда која ће да повеже са севера Национални парк Фрушку Гору, Сремске Карловце, викенд зону у Чортановцима, преко старог језгра Земуна и Београда као фокусне тачке, јужно преко Авале, Трешње, Космаја, Губеревачких шума са Липовачком шумом, и даље преко Младеновачке бање према Опленцу, Крагујевцу и Аранђеловцу са Букуљом. Планирана је:

– обнова и изградња туристичких објеката на Космају са обновљеним хотелом и манастиром Павловац;

– претварање Младеновца у град више еколошки оријентиса што ће омогућићити развој бање, повезивањем Селтерса и Кораћичке бање у јединствен комплекс оријентисан, у једном делу, на европску клијентелу;

– у кооперацији са ширим метрополитенским подручјем развијаће се конгресни, културно-манифестациони, дечији и омладински, екскурзиони, здравствено-лечилишни, излетнички, ловни, спортски и еко туризам.

Општина располаже изузетно вредним природним и антропогеним туристичким потенцијалима који нису адекватно искоришћени и сматра се тржиштем у развоју.

Бање – Селтерс и Кораћичка бања, од којих је ова друга изузетно запуштена.

Вештачка језера – Марковачко и Рабровачко језеро. Марковачко језеро је удаљено 6 километара јужно од Младеновца, на путу Младеновац–Аранђеловац–Топола. Смештено је у храстовој шуми површине 20 хектара и богато је рибом. Рабровачко језеро удаљено је око 60 km од Београда, а 12 km. од матичне општине Младеновац. Налази се на регионалном путу Младеновац – Смедеревска Паланка.

Планине – Космај који располаже изузетним природним одликама, али је недовољно позната локација, непрофилисаног имиџа као туристичка дестинација, инфраструктурно неопремљена, a недостају смештајни капацитети и атракције.

Спомен подручја „Мала Врбица”; Многобројне спомен-чесме Космаја; Спомен-обележја су претежно незаштићена, неуређена и недостаје базична инфраструктура. Све туристичке локације осим делом Селтерс бање су запуштене и не садрже адекватну опрему за оптимално коришћење. Постојећи смештајни капацитети, рехабилитациони и рекреативни објекти захтевају реконструкцију и доопремање.

Индустрија

Досадашњи развој индустрије Младеновца као главне привредне гране карактерише дугорочна рецесија, пад производње и запослености, или фиктивна запосленост, застарела опрема и технологија, недостатак финансијских средстава и незавршена приватизација.

Преовлађује прерађивачки сектор, металопрерађивачка индустрија, производња керамичких производа, производња фрикционих производа, машиноградња, прехрамбена и текстилна индустрија.

У просторном смислу, основних пет привредних зона Младеновца су:

„Север” – Функционална целина изван ужег градског подручја, дуж пута за Београд, где преовлађују металопрерађивачка делатност, кожна и крзнарска конфекција.

„Град” – функционална целина у самом центру града, са прехрамбеном индустријом, непогодна са аспекта штетног деловања по околину.

„Југ 1 и 2” у просторној организацији града доминантна индустријска зона ван ужег градског подручја дуж пута за Крагујевац, односно Аранђеловац, претежно изграђена између осталог индустријским објектима павиљонског типа. Сви садржаји имају погодан саобраћајни приступ и задовољавајуће су опремљени потребним капацитетима и мрежом комуналних инсталација.Ова привредна зона је друмском саобраћајницом подељена на два дела, од којих свака има прикључак на железницу. Преовлађује прерада неметала, металопрерађивачка делатност, машиноградња, електроиндустрија и прехрамбена индустрија.

„Југ 3” подручје ван ужег градског подручја, јужно од индустријске зоне Југ 1 и 2, претежно неизграђено, комунално неопремљено са врло израженим хидрогеолошким својствима која условљавају неопходност санационих радова да би се земљиште привело намени.

Трговина

Према стању из децембра 2007. године, укупна површина пословног простора трговине (продајног и магацинског) на територији општина Младеновац износи око 77500 m. Са укупно 629 трговинских јединица, трговински простор по становнику износи 1.46 m (у односу на 1.7 m у 17 општина административног подручја града Београда), а број становника по трговинској јединици је износио 84 (79). Просечна површина малопродајних трговинских објеката од 123 m указује на уситњеност трговинских капацитета као и на читавом административном подручју града Београда (135 m).

Највеће концентрације трговинског простора су у насељима: Центар 21%, Селтерс 18%, Драпшин 17%, Баташево 15%, Ковачевац 11%, Влашко поље 5%. Изражена је концентрација ка центру града Младеновца.

У насељу Младеновац изграђен је један хипермаркет (ДИС) а у изградњи је још једaн (Меркатор). Велетрговина располаже са 37 продајних објеката и укупним простором (продајним и магацинским) од 0,25 m по становнику (0.56 на административном подручју града). Просечна величина јединице у великопродаји је око 364 m што је још увек усутњено иако је знатно повољније него уодносу на 144 m на административном подручју града.

У општини постоје три пијаце :

– зелена пијаца (површине око 50 ари) у граду;

Налази се у самом центру града, на катастарским парцелама које се налазе између улица Краља Александра Обреновића, Јанка Катића, Краљице Марије и Војводе Путника. На платоу, смештено је 315 тезги за продају домаћих пољопривредних производа, јужног воћа, воћних и лозних засада, семења за цвеће и поврће и осталих прехрамбених производа. Од тих тезги 9 тезги предвиђено је за продају цветних аранжамана, 9 тезги за продају јаја и 6 тезги од 1.2 м2 за продају занатских производа. Такође постављено је и 35 рамова за продају бостана, купуса, паприке и осталих производа. Такође у оквиру зелене пијаце постоје локали за продају робе широке потрошње, од пластике и пластичних производа, одевних радњи, до пекара и рибарница.

– робна пијаца (површине око 10 ари) у граду;

Налази се у Младеновцу између улица Јанка Катића, Краљице Марије, Краља Александра Обреновића и Војводе Путника. На површини од 17 ари смештено је 215 тезги, од тога 186 намењено је самосталним трговинским радњама и самосталне занатске радње као и 29 тезги за половну робу. На робно бувљој пијаци се могу пронаћи производи домаће радиности, бижутерија, производи од текстила и коже, алати и алтани производи за пољопривреду и кућну употребу, као и мешовита роба за широку потрошњу.

– жито-сточна (пијаца површине око 3 ha) у приградском насељу Баташево.

Налази се у приградској месној заједници Баташево, улица Кајмакчаланска на 2.5 км од центра града, на регионалном путу Младеновац - Смедеревска Паланка. Плато од 400 м2 предвиђен је за продају огрева, житарица, крупне и ситне стоке. Житно сточна пијаца је ограђена високом металном оградом, поједује 2 колска улаза и један излаз. Поседује колску вагу 25 тона и вагу за мерење крупне и ситне стоке. На травнатом делу пијаце одржава се сваке друге године регионална изложба крава и јуница сименталне расе, као и изложба оваца Винтерберг расе. Такође на плату постоји пологон за обучавање возача за A, B, C, D категорије.

У фази изградње је кванташка пијаца (планиране површине око 4 ha) у селу Сенаја.

Својим капацитетом постојеће пијаце углавном задовољавају потребе становника. Постоји потреба за изградњом нове савремене зелене пијаце на истој локацији и још једне мање зелене пијаце.

ЈКП „Пијаце Младеновац“ у оквиру своје делатности организује три традиционлна вашара годишње, на којима буде више од двеста излагача са разноврсним понудама робе по повољним ценама. Вашари се одржавају у самом центру града, у улици Краља Петра I (главној улици).

Спорт

На целокупној територији општине Младеновац су распоређени спортски и спортско-рекреативни објекти. У скоро свакој месној заједници постоје терени за различите спортове а у централној зони и два фудбалска стадиона, спортско-рекреативни центар са спортском халом и затвореним базеном, као и неколико тениских терена. У оквиру постојећих школских комплекса постоје спортски терени и фискултурне сале.

СРЦ "Љубомир Ивановић - Геџа"

Спортско-рекреациони центар "Љубомир Ивановић - Геџа" у Младеновцу званично је почео са радом 8. августа 1982. као установа за вршење јавне службе у области физичке културе, а од 2006. носи назив по прослављеном рвачу Љубомиру Ивановићу - Геџи који потиче из ових крајева.

Естетски један од најлепших спортских центара у целој бившој Југославији, врло функционалан објекат од 9000 m2, пружа широке могућности корисницима за реализацију разних спортско-рекреативних садржаја и континуирано бављење разним спортовима и тренирање разних вештина: карате, рвање, кошарка, одбојка, фудбал, стони тенис, пливање...

Поседује велику халу са 1617 места и површином терена 43x20 m, малу халу површине 14x9 m, нарочито подобном за разне гимнастичко-борилачке спортове, потпуно опремљену салу за стони тенис, сауну, теретану и мали и велики 25 метарски базен затвореног типа.
Капацитети Спортско-рекреационог центра на располагању су, како многобројним спортским клубовима, тако и осталим грађанима. Нарочиту пажњу и бригу поклања најмлађима кроз разне бесплатне спортско-рекреативне програме, а нарочито за време зимског и летњег распуста. Објекти Центра погодни су и за разне културне и привредне манифестације.

Ловство

На територији општине, са седиштем у Младеновцу, активно је Ловачко удружење „Варовнице” које газдује ловиштем „Варовнице” укупне површине 33 844 ha, од чега ловне површине обухватају 28 321 ha.

Терен је равничарско-брдског карактера (114–546 m n m), тако да су микро климатски услови повољни за развој разних врста флоре и фауне. Гајене врсте дивљачи присутне у ловишту су срна, зец, фазан, дивља свиња и пољска јаребица, ређе лисица, куна-белица и куна-златица, јазавац и шакал.

Организовано ловство у Младеновцу и околини, почело је оснивањем ловачке организације под именом САВЕЗНО ЛОВАЧКО УДРУЖЕЊЕ МЛАДЕНОВАЦ, 5. октобра 1899. године. Приликом оснивања, имало је 56 чланова. До тада, народ овога краја Шумадије (централна област Србије), традиционално је упражњавао лов на аутохтоне врсте племените дивљачи, зеца и пољску јаребицу, као и на лисицу, куну, јазавца и осталу, сезонску дивљач. Уредбама кнежева и краљева у ослобођеној Србији, полако се и ловство развијало, највише по угледу на свога северног суседа, Аустро-Угарску.

У двадесетом веку, ловци Младеновца су организационо напредовали, делећи судбину народа коме су припадали. Ратови и немаштина нису им дозволили да саграде ловачке домове, да створе трајна материјална добра. Скупљали су се по кафанама, "зборним местима", одатле кретали у лов и ту се враћали да се друже и препричавају доживљаје из лова.

После Другог светског рата, захваљујући развоју друштва у свим сегментима, младеновачки ловци су омасовили своју организацију. Педесетих година насељавају срнећу дивљач на Космај, и у потес Маковица и по први пут пуштају фазане на територију ловишта.

У ловишту сезонски се појављују препелице, дивље патке и дивље гуске, као и грлице и голуби гривнаши. Ловиште има у функцији следеће ловне објекте: стабилне чеке, чека на дрвету, хранилишта за крупну дивљач, хранилишта за фазане и јаребице, солишта, појилишта и прихватилишта за фазанске пилиће. Удружење поседује ловачки дом корисне површине 100 m2, 1 ha земље и ловачке куће „Пландиште” 411,75 m2 и „Језерац” 60 m2 корисне површине.