Марковац је насеље у Србији у општини Младеновац у граду Београду. Удаљено је 7 km од Младеновца на путу за Тополу и Аранђеловац познато по вештачком језеру (Марковачко језеро), по засеоку Црквине у којем је умро деспот Стефан Лазаревић и Карађорђевом бунару у Бељевцу.
Овде се налази Запис храст код цркве (Марковац) (се налази на парцели чији је власник Српска православна црква).
У засеоку Бељевац се налази бунар, за који се верује да га је ископао Карађорђе. Становници засеока дошли су из околине Сјенице за време Првог српског устанка. Они су потомци Шумадинаца који су после смрти деспота Стефана Лазаревића уточиште нашли на Дурмитору, а одатле су због освете потурица, који су неколико села потурчили, отишли према Сјеници. За време битке за Сјеницу у Првом српском устанку помогли су Карађорђу, a он их је затим, после неколико стотина година, поново вратио у Шумадију.
Топографске прилике
Пиносавска површ је овде рашчлањена рекама Милатовицом и Мисачом и потоком Кошарном у неколико плећатих заравњених коса. По теменима и странама њиховим су куће села Марковца и његових засеока. Куће села Марковца су највећим делом по странама брежуљка ограниченог са јужне стране Мисачом а са северне Кошарном. Има неколико кућа поред друма за Младеновац; у долинама Мисаче и Кошарне нема кућа.
Северно од Марковца, на Г’лавици, која је са севера ограничена Милатовицом а с Југа Кошарном, налазе се куће засеока Црквине. Јужно од Марковца, с десне стране Мисаче, а поред сеоског пута који код „Кошева“ излази на друм за Тополу, груписане су куће засеока Бељевца.
У Марковцу нема извора и употребљива се вода са ђермова; у Црквинама се употребљава и изворско вода; у Бељевцу има извора, али су у употреби и ђермови.
Најбоља сеоска имања су на Разбојишту, затим у долинама Милатовице, Мисаче и Кошарне. Има мало ситне шуме по приватним забранима, поглавито цер и граница. Огкптина има свој забран од 39 хектара.
Село је разбијеног типа шумадијске врсте. Подељено је на крајеве који носе имена по породицама, и на два засеока: Црквине и Бељевац. Засеоци су од села удаљени 2—3 km.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Црквинa):
Поток: Турчић (0.564 m), Кошарна (1.662 m), Грабовац (2.770 m), Мисача (2.920 m)
Насељено место: Марковац (1.479 m), Стојник (2.408 m), Пружатовац (3.134 m), Међулужје (3.879 m), Бељевац (4.035 m)
Спа центар: Кораћичка Бања (4.061 m)
Географска ширина: 44° 23' 34"
Географска дужина: 20° 38' 46"
Насељено место: Марковац (1.479 m), Стојник (2.408 m), Пружатовац (3.134 m), Међулужје (3.879 m), Бељевац (4.035 m)
Спа центар: Кораћичка Бања (4.061 m)
Географска ширина: 44° 23' 34"
Географска дужина: 20° 38' 46"
Црквине је насељено место (град, село), град, село или друга агломерација грађевина у којима људи живе и раде.
Поток: Кошарна (1.300 m), Грабовац (1.457 m), Либања (1.932 m), Турчић (2.921 m), Јабланица (3.278 m)
Насељено место: Међулужје (2.270 m), Стражевица (2.325 m), Црквине (2.920 m), Марковац (3.030 m)
Гребен: Сражевица (3.484 m)
Географска ширина: 44° 23' 22"
Географска дужина: 20° 40' 57"
Мисача је поток (поток, језеро), тело текућице које тече на нижој разини кроз каналу на земљи.
Демографија
Према попису из 2002. било је 674 становника (према попису из 1991. било је 689 становника). У насељу Марковац живи 527 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,3 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 173 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,90.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Демографија
|
||
Година
|
Становника
|
|
702
|
||
737
|
||
728
|
||
668
|
||
693
|
||
689
|
||
674
|
||
663
|
98,36 %
|
|
4
|
0,59 %
|
|
2
|
0,29 %
|
|
непознато
|
4
|
0,59 %
|
Културно историјско наслеђе
- Црква Светог Илије у Марковцу, заселак Црквине
Након пропасти Првог српског устанка 1813, Турци су опљачкали и спалили Деспотову цркву. Црква је обновљена 1836. године у време кнеза Милоша Обреновића, који је дао новчани прилог у талирима.Пошто је од многих земљотреса знатно оштећена, ова црква је 1884. године, одобрењем црквених власти порушена. Нова црква завршена је 1886, али је, због спора с извођачем, освећена тек после 12 година, 30. октобра 1898. године, од стране митрополита Инокентија.
У порти цркве је и мноштво старих гробова, а непосредно даље, на источној страни, према селу, и ново, активно сеоско гробље, такође у оквиру црквене порте.
Испред, и око цркве, у хладу високих разгранатих… храстова, или неког храстоликог дрвећа, рекла бих несигурно, јер се, на жалост, не разумем најбоље у ботанику, клупе.
Све је лепо уређено, види се да је недавно обновљено.
- Споменик деспоту Стефану Лазаревићу
У Црквинама, поред данашње цркве, налази се споменик подигнут Деспоту Стевану. По предању на томе је месту и раније била велика црква, задужбина Стеванова. На „Разбојишту“, северозападно од Црквина, ископавани су делови од старог оружја.
Споменик са записом о смрти деспота Стефана Лазаревића постављен је 1427. године у порти цркве Светог Пророка Илије у засеоку Црквине, делу села Марковца, општина Младеновац.
Како би се сачувало сећање на тренутак упокојења цењеног владара, постављен је камени белег на самом месту где је деспот пао са коња, у непосредној близини цркве чији је ктитор сâм био. Опраштајући се од свог господара, најближи сарадници, који су се у тренутку несреће и налазили у његовој свити, подигли су му споменик од венчачког мермера исписујући тиме поруке оданости и поштовања. Из тих записа сазнајемо да је споменик подигао Ђурађ Зубровић, властелин из области којој је припадао заселак Глава и витез из деспотове свите. Најлепши запис преминулом деспоту исписан је у форми епитафа на чеоној страни споменика. Уз епитаф, како је то био обичај у средњовековној Србији, урезана је представа Христовог крста на Голготи, чија је симболика у директној вези са темом страдалништва и мучеништва, као и нечитка представа јелена, која алудира на догађај лова у којем је деспота задесила изненадна смрт.
Јединствен по свом садржају и функцији споменик представља важно сведочанство за проучавање историје, уметности и књижевности средњовековног Београда и Србије и један од најстаријих и најзначајнијих споменика балканског културног наслеђа.
Као што је и деспот био високог раста и достојанственог држања, због чега је у народу био познат као Стефан Високи, тако је и споменик израђен у форми обелиска, која треба да призове узвишеност његове владавине и бесмртност његове душе.
Камен, висок 195, широк 67, а дубок 28 сантиметара, од венчачког мрамора је уз цркву, бочно, на северној страни. С уклесаним крстом и текстом на предњој (западној) страни:
„Ја, деспот Стефан, син светога кнеза Лазара и по његову престављењу милошћу Божјом бих Господин свима Србима, Подунављу и Посављу и делу Угарске земље и Босанске још и Приморју Зетскоме.
И у Богоданој ми власти проводих живота мога мојега време колико се благому свиде Богу година 38.
И тако дође ми заповест општа од свих цара и Бога, говорећи послани к мени анђео: ‘Иди’ и тако душа моја од убогога ми разлучи се тела на месту званом ‘Глава’ године 6935, индиктиона 5, сунчаног круга 19, и месечева 19, месеца јулија 19 дана“.
На левој (северној) страни уклесан је текст: „Благочестиви Господин деспот Стефан добри господин“, а на десној (јужној) страни пише: „Предобри и мили и слатки Господин Стефан деспот“.
Крст је урезан и на задњој (западној) страни споменика. Мало необичан. Има главу, тело, ноге… Као својеврсна верзија „Чича-Глише“.
На северном зиду цркве је и недавно постављена спомен плоча посвећена деспоту Стефану, с натписом: „Свети Стефан Лазаревић (1377-1427) Радуј се северна звездо Исуса цара радуј се круно српских владара“.
Овај споменик у Црквинама уједно је најстарији споменик на територији Београда.
Туризам
- Марковачко језеро
Марковачко језеро налази се у селу Марковац, 6 километара јужно од центра Младеновца, и 60 километара од центра Београда, у подножју планине Космај. Дуго је 1.000 и широко 500 метара, а површина му је 16 хектара.
Марковачко језеро је једно од најстаријих београдских вештачких акумулација. Настало је средином 60-их година 20. века, изградњом бране на реци Кошарна 1965. године, за потребе заливног система оближњег пољопривредног комбината и јабукаре. У исто време почело се и са порибљавањем. Акумулација се постепено пунила, тако да је 1969. године језеро достигло свој максимум, када му је дужина износила око 1.500 м, а ширина око 200 м, док је највећа дубина износила око 12 метара. Временом, услед таложења муља, водостај је опао.
До Марковца се стиже регионалним путем Р-202 Младеновац — Аранђеловац. Језеро има 2 прилаза: један ближи Младеновцу, а други са Аранђеловачке стране, који је мало мање сређен. Пут до саме обале језера је асфалтиран и добро означен путоказима. Језеро је опремљено добром пратећом инфраструктуром, погодном за излетнике, кампере, спортисте, риболовце и ловце.
Марковачко језеро је једно од најстаријих београдских вештачких акумулација. Настало је средином 60-их година 20. века, изградњом бране на реци Кошарна 1965. године, за потребе заливног система оближњег пољопривредног комбината и јабукаре. У исто време почело се и са порибљавањем. Акумулација се постепено пунила, тако да је 1969. године језеро достигло свој максимум, када му је дужина износила око 1.500 м, а ширина око 200 м, док је највећа дубина износила око 12 метара. Временом, услед таложења муља, водостај је опао.
До Марковца се стиже регионалним путем Р-202 Младеновац — Аранђеловац. Језеро има 2 прилаза: један ближи Младеновцу, а други са Аранђеловачке стране, који је мало мање сређен. Пут до саме обале језера је асфалтиран и добро означен путоказима. Језеро је опремљено добром пратећом инфраструктуром, погодном за излетнике, кампере, спортисте, риболовце и ловце.
На језеру постоји веслачка стаза. На обали је велика плажа, са тушевима и санитарним чвором. У близини је трим стаза, а готово око целог језера постоји неуређена стаза за шетњу. На обали се налазе угоститељски објекти, неколико ресторана, мотел, бунгалови и ауто-камп, што све заједно чини прави туристичко-спортски центар. Планирана је и градња центара за скијања на води.
Језером управљају Друштво за слатководно рибарство „Рибарство Дунавац“ из Костолца и „Србија-центар“.
Језеро се налази у пределу храстових, церових и багремових шума. Обала ближа Аранђеловцу обрасла је шумом, док другим делом делом обале доминирају житна поља и пашњаци.
Заступљене су готово све врсте слакотководне рибе: шаран, сом, штука, бабушка, деверика, смуђ, амур, толстолобик, црвенперка, бодорка, кауглер, бандар, златни караш, сунчица и цверглан. Риболовачка служба специјалним замкама готово свакедневно истребљује цверглана, која уништава рибљу млађ.
На самој води и деловима обале обраслим могу се видети дивље патке, чапље, велики гњурци, водомари, роде. На самој води и приобаљу где је обрасло трском, могу се видети дивља патка, велики гњурац, чапља, рода. У околним шумама живе зечеви, лисице, фазани, препелице, а понекад се могу видети и срндаћи, који долазе на појило.
Пецање је дозвољено само са обале. На језеру се може пецати са риболовачком дозволом која важи за целу Србију, за некомерцијалне воде. Пеца се искључиво са 3 штапа, прихрана само ракетом, ручно, а бродићи нису дозвољени, као ни постављање бова. На језеру важе строга правила риболовачко-еколошке етике. У складу са правилником, дозвољено је да се носе три племените и пет килограма беле рибе, а за пецање је потребна годишња дозвола и уплата комуналне таксу, уз претходно благовремено најављивање.
У сезони дневно на језеру може бити и до 50 риболоваца. Постоји и организована стаза за такмичарски риболов, па се на језеру често одржавају такмичења у разним техникама риболова, на којима учествују врхунски спортски риболовци из целе Србије и региона. Највеће уловљене рибе су сом од 36 kg, амур од 22,5 kg и шаран од 17,5 kg.
- Мотел Језеро
Мотел Језеро је смештен у Марковцу, на 47 км од Крагујевца. У понуди има климатизоване собе и бесплатан паркинг у оквиру објекта.
Све собе поседују ТВ. Поједине имају простор за седење у којем се можете опустити након дана испуњеног активностима. Неке собе нуде балкон или поплочано двориште. Свака соба укључује сопствено купатило са кадом или тушем. Бежични интернет се може бесплатно користити.
Аранђеловац је удаљен 12 км од мотела Језеро, а Смедерево 37 км. Аеродром Никола Тесла у Београду удаљен је 56 км.
- Марковачки бисер - ресторан са апартманима
- Сплав ресторан Жабац
- Печењара "Код Ћире"
- Печењара Србијанка
Индустријско-занатски објекти
- Благојев наследник
Породична мануфактура "БЛАГОЈЕ" је почела са радом још 1967. године. Оснивач и тада једини занатлија у породици почео је са столарским занатом и радом са дрветом. Куповном првих "озбиљнијих" столарских машина за то време (давне 1968. године), не слутећи, започео је посао који и данас траје.
Данас је то породична фирма, модерна радионица која се посветила производњи намештаја по мери.
Столарска радионица "БЛАГОЈЕВ НАСЛЕДНИК" има породичну традицију у обради дрвета дугу 45. година. Од 1984. године под овим именом, као успоменом на оснивача, почиње израда модерног намештаја по мери, прилагођеног потребама савременог човека.
Данас је то породична фирма, модерна радионица која се посветила производњи намештаја по мери.
Столарска радионица "БЛАГОЈЕВ НАСЛЕДНИК" има породичну традицију у обради дрвета дугу 45. година. Од 1984. године под овим именом, као успоменом на оснивача, почиње израда модерног намештаја по мери, прилагођеног потребама савременог човека.
- Огањ
Преедузеће за производњу, продају и услуге производа од кованог челика.
- MMA 2003 D.O.O
Производни програм обухвата:
- Израду тракторских цистерни
- Надградњу цистерни на камионе
- Ремонт свих врста тракторских и камионских цистерни, као идругих пољопривредних машина
- Продаја резервних делова за цистерне, усисних црева, прикључака ...
- Израда и других производа по захтеву купца
Нема коментара:
Постави коментар