БЕОГРАДСКА ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ: Младеновац (варош)

Положај насеља

Младеновац је градско насеље у Градској општини Младеновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 23609 становника.

Смештен је у долини Великог Луга, на главној прузи Београд—Лапово—Ниш и на друму Београд—Топола—Крагујевац.

Постанак насеља и порекло становништва

До 1882. године овде није било ниједне куће, већ само неколико „станова“ (колиба) Села Младеновца. Тек те године подигнута је једна кафана (данас „Космај“). Од када је прорадила пруга Београд – Ниш почели су појединци долазити и подизати кафане, дућане, радионице, млинове, магазе и зграде за становање.

У току три-четири године већ је формирано насеље, које од тога доба све више напредује. Главна пруга, друм Београд – Крагујевац, крак железничке пруге уског колосека Младеновац – Лајковац и даље, богата околина, учинили су брзи напредак ове варошице. Године 1893. ово насеље је проглашено за варошицу, а годину дана доцније ово се насеље одвојило од села са којим је чинио једну општину.

Младеновац је насељен махом становништвом из села космајског среза, затим суседних срезова, београдског, крагујевачког и смедеревског округа.

Када изузмемо покретно становништво, чиновнике и државне службенике, од 384 куће – колико је у Младеновцу постојало по попису од 31 јануара 1921. године – на досељенике из космајског и суседних срезова долази 269 кућа. Остало су досељеници са других страна.

Други светски рат је прекинуо привредни и културни развој вароши. Након завршетка рата, изградњом већег броја индустријских предузећа Младеновац, као цела земља је доживео нагли развој, тако да је број становника у односу на 1948. повећан шест пута.

Данас је Младеновац велики и леп град са око 30.000 становника који живе у више од 8.000 домаћинстава.

Ипак, иако је центар општине и највеће, Младеновац није најстарије већ најмлађе насеље у њој.

Географске карактеристике

Младеновац има повољан географски положај јер се налази на главним саобраћајним правцима Србије. Кроз њега пролази моравско-вардарско-нишавска железничка пруга, Београд — Ниш — Софија, што омогућава изванредне железничке комуникације. Територијом општине пролази и аутопут Београд — Ниш, од којег се у Малом Пожаревцу одваја магистрални пут за Младеновац, тако да град има кратку везу са овом најважнијом српском саобраћајницом. У Младеновцу се од магистралног пута за Крагујевац одвајају регионални путеви за Смедерево и Смедеревску Паланку, тако да је општина одлично повезана са околним градовима. Младеновац има одличну саобраћајну везу и са Београдом, и то аутопутем (54 km), и преко Раље и Авале (56 km). Путну мрежу чини 118 km регионалних, 28 km магистралних и 162 km локалних путева.

Кроз Младеновац пролази и магистрални гасовод и у значајној мери је спроведена гасификација индустрије и стамбених објеката, док је топловод прошао кроз готово цело градско насеље.

Ипак, иако је центар општине и највеће, Младеновац није најстарије већ најмлађе насеље у њој.

Воде

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Луга):

Поток: Ладевац (0.063 m), Милатовица (0.358 m), Мрчевица (1.033 m), Либања (3.499 m), Јабланица (3.545 m)

Насељено место: Јагњило (2.623 m), Стражевица (3.450 m), Вујића Крај (4.089 m), Рабровац (4.196 m)
Гребен: Сражевица (1.882 m)
Географска ширина: 44° 23' 51.22"
Географска дужина: 20° 44' 47.36"

Луг је поток (поток, језеро), тело текућице које тече на нижој разини кроз каналу на земљи.

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Алинца):

Поток: Баташев Поток (1.446 m), Јабланица (2.212 m)
Локалитет: Пуста Кораћица (4.022 m)
Насељено место: Међулужје (2.134 m), Велика Границе (2.879 m), Село Младеновац (3.452 m)
Спа центар: Кораћичка Бања (1.699 m)
Долина: Штрковица (3.602 m)
Географска ширина: 44° 25' 42"
Географска дужина: 20° 41' 23"

Алинац је поток (поток, језеро), тело текућице које тече на нижој разини кроз каналу на земљи.

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Баташевог Потока):

Поток: Алинац (1.446 m), Јабланица (2.273 m)
Насељено место: Велика Границе (1.634 m), Ковачевац (2.745 m), Село Младеновац (2.770 m), Међулужје (3.020 m)
Спа центар: Кораћичка Бања (3.127 m)
Гребен: Јаруга (4.184 m)
Географска ширина: 44° 25' 60"
Географска дужина: 20° 42' 24"

Баташев Поток је поток (поток, језеро), тело текућице које тече на нижој разини кроз каналу на земљи.

Култура и уметност

И поред близине Београда као великог културног средишта, Младеновац има и своје аутентичне културне манифестације и установе културе.

Својеврсно "тројство" културних установа у којем се одржава највише догађаја представљају:

- Библиотека "Деспот Стефан Лазаревић" са преко 60.000 књига. У оквиру библиотеке, почетком 2005. почела је са радом Драмска радионица са тенденцијом да временом прерасте у позориште.

Центар за културу Младеновца

- Центар за културу и туризам Младеновац са савременом биоскопском салом од 332 места, великом позорницом и галеријом.

- Музеј Младеновца са сталним и повременим поставкама и археолошком, етнографском, историјском и уметничком збирком у којима се чува културно-историјско богатство Младеновца.

Музеј Младеновца

Младеновац је и ван својих граница познат по традиционалним културним манифестацијама:

- Ликовна колонија, међународна сликарска смотра

- Књижевни фестивал "Шумадијске метафоре"

- Међународни фестивал фолклора

- Позоришни фестивал "Театар у једном дејству"

- Међународна изложба аутомобила са ваздушним хлађењем мотора "Ваздухом хлађена страст"

- Турнир музичких школа Меморијал "Аца Панић"

Младеновац је познат и по културно-уметничким друштвима са богатом традицијом и многобројним успешним наступима у земљи и иностранству. Најстарије је КУД "Војвода Јанко Катић" из Младеновца (основано 1896), а ту су и КУД "Шумадија" из села Влашка, КУД "Извор" из Велике Крсне, КУД "Љубомир Ивановић Геџа" из Ковачевца и једино ромско КУД "Романо Ило" из Младеновца.

Многобројне књижевне вечери, сликарске, вајарске и изложбе предмета примењене уметности, концерти, пројекције уметничких филмова, трибине и слична дешавања само употпуњују богату понуду културних садржаја у Младеновцу.

Од 1986. године Младеновац је домаћин Ликовне колоније “Космај” кроз коју је до сада прошло више од стотину најпознатијих сликара Србије, али и других земаља.

Једна од најзанчајнијих песничких манифестација у Србији “Шумадијске метафоре” се у Младеновцу приређују од 1987., на њој је до сад учествовало више од 5.000 песника из читаве републике. Од 2001. ова смотра има међународни карактер.

Образовање

Дечје обданиште "Центар"

Предшколска установа "Јелица Обрадовић" у Младеновцу има 20 објеката за смештај деце предшколског узраста и то пет у зградама вртића и 15 у основним школама, у којима борави око 1170 малишана.

ОШ "Момчило Живојиновић"

ОШ "Свети Сава"

ОШ "Коста Ђукић"

У седам основних школа (рачунајући и истурена одељења) је распоређено око 4300 ученика. У Младеновцу раде и Школа за основно образовање одраслих и основна музичка школа "Стеван Христић" основана 1994.

Две средње школе, Техничка и Гимназија, школују око 1600 ученика.

Гимназија

Техничка школа

Техничка школа у Младеновцу постоји од 1907. и највећи је регионални центар средњошколског образовања ученика у области техничко-занатских занимања.

Има преко 50 верификованих образовних профила у три образовна смера: електротехника, машинство и текстил. Поседује 6 модерних радионица машинске струке, 3 радионице за занимања електротехничке струке и 2 текстилне радионице.

Гимназија у Младеновцу је основана 1950. као виша гимназија и престала са радом 1959. Од 1960. ученици гимназије су свршени ученици осмогодишње школе уместо раније ниже гимназије, што је трајало до укидања гимназије 1980. због увођења такозваног усмереног образовања. Школске 1966-67. гимназија добија своју нову зграду. Од школске 1990-91. Младеновац је поново добио гимназију.

Здравство

Дом здравља Младеновац

Дом здравља Младеновац брине о здравственој заштити становника општине. Консултативно специјалистичке службе организоване су кроз интернистичке амбуланте у ређе изграђеним деловима Општине и сеоским насељима.

Примарна здравствена заштита обавља се у оквиру 15 Здравствених Амбуланти. Дом здравља Младеновац има централни објекат у Младеновцу, у ул. Краљице Марије 15, на комплексу укупне површине од 70,74 ара, површине објекта од 3051 метара квадратних. Грађевински капацитети и структуре медицинских служби Дома здравља Младеновац, за сада одговарају планираним потребама становника насеља Младеновац, али се за ширу територију општине, кроз систем амбуланти и теренских служби мора успоставити боља опслуженост посебно старих становника.

Специјална болница за интерне болести

Стационарна здравствена заштита организована у Специјалној болници за интерне болести, пружа адекватан конфор услуга свом гравитационом становништву али би требало повећати број постеља како би се постигао жељени стандард (мин. 8,0 БП/1000 становника).

Институт за рехабилитацију из Београда – Одељење Селтерс

Институт за рехабилитацију из Београда – Одељење Селтерс као специјализована здравствена установа је део комплексног система здравственог опоравка и превентиве на државном нивоу. Располаже са 439 болничких постеља на укупној површини 11,5 ha. Проширење постојећих капацитета Института планира се: доградњом модерног функционално-дијагностичког центра са око 210 постеља у стационару на око 230 постеља; заокруживањем земљишног комплекса и доградњом нових пратећих садржаја: лечилишних и спортско рекреативних намена.

Демографија

У насељу Младеновац (варош) живи 17758 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (37,9 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 7434 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија
Година	Становника
1948.	4.833
1953.	6.231
1961.	10.943
1971.	15.858
1981.	21.016
1991.	23.299	22.576
2002.	22.114	23.191
2011.	23.609

Етнички састав према попису из 2002.
Срби	20.746	93,81 %
Роми	558	2,52 %
Црногорци	103	0,46 %
Југословени	86	0,38 %
Македонци	63	0,28 %
Хрвати	54	0,24 %
Бугари	16	0,07 %
Горанци	14	0,06 %
Мађари	13	0,05 %
Албанци	12	0,05 %
Муслимани	8	0,03 %
Словенци	7	0,03 %
Румуни	7	0,03 %
Руси	6	0,02 %
Украјинци	5	0,02 %
Словаци	3	0,01 %
Бошњаци	2	0,00 %
Русини	1	0,00 %
Буњевци	1	0,00 %
непознато	207	0,93 %

Становништво према полу и старости


	м	ж
?	93	86
80+	90	225
75—79	196	394
70—74	401	615
65—69	587	715
60—64	528	687
55—59	537	603
50—54	882	1.032
45—49	862	1.032
40—44	769	863
35—39	664	711
30—34	674	699
25—29	751	836
20—24	811	787
15—19	764	761
10—14	715	663
5—9	569	555
0—4	455	502
Просек :	37,9	40,8

Културно историјски споменици

Спомен чесма Црквенац

Спомен чесма „Црквенац“ у Младеновцу се налази недалеко од центра Младеновца, у дубодолини поред пута који Младеновац повезује са Смедеревском Паланком у насељу Топовске шупе.

Подигнута је у Првом светском рату у част Шкотланђанки које су у рату лечиле и неговале рањенике српске војске. Спомен чесма је подигнута у облику свода који са предње стране држе два стуба са белом мермерном плочом са заобљеним горњим делом, постављеном на средини. На мермерној плочи уклесан је натпис на енглеском и српском језику, чија је садржина следећа: „1915 - За успомену на санитарне мисије шкотских жена у Србији и њеног оснивача др Елзе Инглиш – подиже II раз. младеновачка болница. Изградили војници моравске дивизије I позива под руковођењем р. кап. I кл. Бор. Поповића“. Слова натписа обојена су златно жутом бојом. Спомен чесма је изграђена од бетона, опеке и мермера.Спомен чесма је изграђена од бетона, опеке и мермера у форми полукалоте која се предњом страном ослања на два стуба, док задњом страном лежи на вертикалној зиданој површини. Бела мермерна плоча са заобљеним горњим делом, налази се на средини вертикалне површине. На мермерној плочи је уклесан натпис на енглеском и српском језику следеће садржине:

"1915 - За успомену на санитарне мисије шкотских жена у Србији и њеног оснивача др Елзе Инглиш – подиже II рез. младеновачка болница. Изградили војници моравске дивизије под руковођењем р. кап. кл. Бор. Поповића".

Слова натписа обојена су златно жутом бојом. Лево и десно у односу на мермерну плочу налазе се представе српског ордења – Медаља за храброст Милоша Обилића и Орден Карађорђеве звезде са мачевима у плитком рељефу. На задњој страни чесме, централно позициониране, у плитком рељефу су укрштене сабља и пушка са представама ратне трубе, леве и десно. На врху полукалоте се налази стилизована шајкача. Градња у време док болница и дезинфекциони центар функционишу и док су Мисија и др.Елзи Инглиш присутни говори о огромној захвалности и поштовању који не дозвољавају одлагање или трен заборава, поготову не у ратном времену које не познаје категорију људског века. Рустично обрађени архитектонски елементи чесме наивно транспоновани са средњевековних манастира са шајкачом на врху, ратничким симболима и ордењем носе епску поетику. Своје највеће вредности, манастире - светиње српског народа, оружје -симбол слободе и храбрости, српско ордење – понос српства и шајкача - капа војничка и сељачка, ратници и народ поделили су са овим великим женама и доделили их као признање много пре него што је то званично учинила држава.

Сваке године 15. септембра код Спомен – чесме „Црквенац“, одржава се свечаност која је посвећена освећењу чесме, у част у захвалност др Елси Инглис која је била на челу најбројније женске санитетске мисије.

Споменик палим ратницима 1912-1918.

Споменик ратницима Балканских и I светског рата подигнут је на главном тргу у Младеновцу 1926. године. Фигуру ратника у камену извео је Милан Миловановић, ратни сликар, каменорезац по занату. Споменик у Младеновцу је његово најзначајније дело. Истовремено представља одраз уметничких, естетских и материјалних домета наше средине тога доба.

Црква Светог Успења Богородице у Младеновцу

Храм је саграђен давне 1910. године.

Храм Пресвете Богородице Благовести

Црква је подигнута 2009. године.

Црква Светог Луке

Стара механа „Космај“

Настанак и развој вароши Младеновац се везује за изградњу пруге Београд-Ниш која се градила у овом крају од 1882. Слабо насељени крај је захваљујући прузи почео нагло да се развија. Том приликом је подигнута прва зграда будуће вароши, механа „Космај“ (данашња "Стара механа").