Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Велике Иванче):
Извор (врело): Бела вода (2.255 m), Рејина вода (3.089 m)
Поток : Сленичарски поток (2.091 m), Мали Луг (2.091 m), Бесна река (2.251 m)
Подручје: Космај (3.460 m)
Планина: Прокоп (2.338 m), Оглавци Коса (3.005 m), Лупоглав (3.203 m), Ковијона (3.572 m)
Географска ширина: 44° 25' 35"
Географска дужина: 20° 34' 49"
Клима је карактеристична шумадијска, умерено-континентална, са доста атмосферских падавина и високим летњим температурама (39oС). Јесен се често продужује до децембра, блага је и влажна и погодује земљорадњи и воћарству. Велика Иванча је на удару северног и југоисточног ветра, који понекад достиже брзину и до 100 km/h. Вертикална струјања ваздуха су слаповита, па чак и олујног карактера.
Велика Иванча је на удару северног и југоисточног ветра, који понекад достиже брзину и до 100км/ч. Вертикална струјања ваздуха су слаповита, па чак и олујног карактера.
Од рудног богатства важно је напоменути да постоје завидне залихе угља лигнита који је некада експлоатисан у засеоку Рудник-Турчић, али се са тим престало половином прошлог века. Такође су евидентиране и наслаге квалитетне глине, која се користи у керамичкој производњи, али до експлоатације никада није дошло.
Положај села
Село Велика Иванча лежи између Бесне и Сленичарске реке. Са севера je сеоски атар омеђен брдом Лупоглав, на истоку су Нерезиње, a с југа брдо Коса, коje je граница атара Иванче и Стојника (аранђеловачког), док са западне стране границу чине косе брда Округлице и Прокопа.
Делови сеоска атара су: Водице, Врановац, Јасење, Клење, Крушик, Пржевина, Турчић, Ћуковац, Беле Воде, Добре Воде, Конопљиште, Купиновац, Караула, Мрамор, Мрчевица, Прокоп, Нерезине, Сикиљевац, Велике Ливаде, Ђерам, Ковачице, Леска, Липар, Црвени Поток и Равни Луг.
Воде
Село je разбијеног типа, с кућама груписаним по крајевима. Кроз село протиче река Бесна (протиче кроз центар села) која долази са Космаја и неколико мањих потока (Сленичар, Стублић, Турчић, Мали и Велики Луг и сви се уливају у реку Милатовицу) који су сиромашни водом, јер су њихови извори каптирани за водоводе. Међутим, неретко се дешава да за време великих атмосферских падавина и топљењна снега, плављењем изазову штете на пољопривредним имањима.. Село се дели на „Овај“ и „Онај Крај“. У долини Бесне су школа, црква, Земљорадничка и Здравствена Задруга, механе, дућани и неколико кућа.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Турчића):
Поток : Кошарна (1.621 m), Мисача (2.921 m), Грабовац (3.044 m)
Насељено место: Црквине (0.564 m), Марковац (2.028 m), Пружатовац (2.731 m), Стојник (2.923 m), Међулужје (3.534 m), Бељевац (4.512 m)
Спа центар: Кораћичка Бања (3.514 m)
Географска ширина: 44° 23' 52"
Географска дужина: 20° 38' 52"
Турчић је поток , тело текућице које тече на нижој разини кроз канал на земљи.
Поток : Кошарна (1.621 m), Мисача (2.921 m), Грабовац (3.044 m)
Насељено место: Црквине (0.564 m), Марковац (2.028 m), Пружатовац (2.731 m), Стојник (2.923 m), Међулужје (3.534 m), Бељевац (4.512 m)
Спа центар: Кораћичка Бања (3.514 m)
Географска ширина: 44° 23' 52"
Географска дужина: 20° 38' 52"
Турчић је поток , тело текућице које тече на нижој разини кроз канал на земљи.
Најближе локације (удаљености ваздушнoм линијом од Малог Луга):
Извор (врело): Бела Вода (3.597 m), Рејина Вода (4.584 m)
Поток : Сленичарски Поток (0.489 m), Бесна Река (0.521 m)
Насељено место: Велика Иванча (2.091 m), Пружатовац (3.958 m)
Брдо: Човка (2.022 m)
Планина: Прокоп (2.969 m), Круглица (4.159 m)
Гребен: Планина (2.903 m)
Географска ширина: 44° 24' 27"
Географска дужина: 20° 34' 49"
Мали Луг је поток , тело текућице које тече на нижој разини кроз канал на земљи.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Милатовице):Поток : Ладевац (0.356 m), Луг (0.358 m), Мрчевица (0.728 m), Либања (3.273 m), Јабланица (3.629 м)
Насељено место: Јагњило (2.276 m), Стражевица (3.186 m), Рабровац (3.872 m), Вујића Крај (3.881 m)
Гребен: Сражевица (1.624 m)
Географска ширина: 44° 23' 40"
Географска дужина: 20° 44' 42"
Милатовица је река, тело текућице које тече на нижој разини кроз канал на земљи.
Најближе локације (удаљености ваздушна линијом од Бесне реке):Извор (врело): Бела Вода (3.992 м)
Поток : Сленичарски Поток (0.160 м) Мали Луг (0.521 м)
Регион: Шумадија (4.572 м)
Насељено место: Велика Иванча (2.251 м) Пружатовац (3.507 м) Стојник (4.645 м)
Брдо: Човка (2.435 м)
Планина: Прокоп (3.440 м)
Гребен: Планина (3.067 м)
Географска ширина: 44° 24' 24"
Географска дужина: 20° 35' 12"
Бесна Река је поток, тело текућице које тече на нижој разини кроз канал на земљи.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Сленичарског потока):Извор (врело): Бела Вода (3.857 м)
Поток : Бесна Река (0.160 м) Мали Луг (0.489 м)
Регион: Шумадија (4.731 м)
Насељено место: Велика Иванча (2.091 м) Пружатовац (3.478 м)
Брдо: Човка (2.477 м)
Планина: Прокоп (3.332 м) Круглица (4.623 м)
Гребен: Планина (3.185 м)
Географска ширина: 44° 24' 29"
Географска дужина: 20° 35' 11"
Сленичарски Поток је поток, тело текућице које тече на нижој разини кроз канал на земљи.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Рејине Воде):Извор (врело): Бела Вода (0.992 m)
Поток : Мали Тресија (3.181 m)
Подручје: Космај (0.867 m)
Насељено место: Рогача (2.863 m), Велика Иванча (3.089 m)
Брдо: Ковчица (2.449 m)
Планина: Ковијона (0.497 m), Лупоглав (1.296 m), Прокоп (1.957 m), Космај (3.003 m)
Географска ширина: 44° 26' 30"
Географска дужина: 20° 32' 52"
Рејина Вода је извор (врело), место где подзмена вода тече природно из земље.
Извор (врело): Рејина Вода (0.992 m)
Поток: Мали Луг (3.597 m)
Подручје: Космај (1.722 m)
Насељено место: Велика Иванча (2.255 m)
Брдо: Ковчица (2.399 m)
Планина: Прокоп (1.099 m), Ковијона (1.481 m), Лупоглав (1.887 m), Круглица (2.808 m), Оглавци Коса (3.347 m)
Географска ширина: 44° 26' 2"
Географска дужина: 20° 33' 14"
Бела Вода је извор (врело) (поток, језеро), место где подзмена вода тече природно из земље.
Терен
Конфигурација терена, имајући у виду близину Косамаја, креће се од благо валовитог до брдовитог. Надморска висина терена на коме се село налази је у просеку 150-300 метара. Структура земљишта се креће од врло плодног, у равници поред река и потока, до мање плодног, на коме успевају само шуме, пре свега букве, храста и јасена, што и опредељује занимање мештана у селу.
Извор (врело): Рејина Вода (0.497 m), Бела Вода (1.481 m)
Поток : Мали Тресија (2.708 m), Велики Тресија (2.739 m)
Подручје: Космај (0.728 m)
Насељено место: Рогача (2.367 m)
Брдо: Ковчица (2.517 m)
Планина: Лупоглав (1.322 m), Прокоп (2.384 m), Космај (2.846 m)
Географска ширина: 44° 26' 42"
Географска дужина: 20° 32' 37"
Ковијона је брдо којe се уздиже високо изнад околног подручја с малом површином подручја на врху, са стрмим падинама и с локалним рељефом од 300 метара и више.
Поток : Мали Луг (2.022 m), Бесна Река (2.435 m), Сленичарски Поток (2.477 m), Грабовица (3.787 m)
Насељено место: Раниловић (3.300 m), Велика Иванча (3.574 m), Турија (3.614 m)
Планина: Прокоп (2.937 m), Круглица (3.025 m)
Гребен: Планина (1.695 m)
Географска ширина: 44° 23' 54"
Географска дужина: 20° 33' 30"
Човка је брдо, заобљено узвишење ограничене висине које се диже изнад околне земље с локалним рељефом мањим од 300 метара.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Прокопа):
Извор (врело): Бела Вода (1.099 m), Рејина Вода (1.957 m)
Поток: Мали Луг (2.969 m)
Подручје: Космај (2.778 m)
Насељено место: Велика Иванча (2.338 m)
Брдо: Ковчица (2.034 m), Човка (2.937 m)
Планина: Круглица (1.969 m), Ковијона (2.384 m), Лупоглав (2.986 m)
Географска ширина: 44° 25' 27"
Географска дужина: 20° 33' 4"
Прокоп је планина (планина, брдо, стена), узвисина која се уздиже високо изнад околног подручја с малом површином подручја на врху, са стрмим падинама и с локалним рељефом од 300 метара и више.
Извор (врело): Бела Вода (1.099 m), Рејина Вода (1.957 m)
Поток: Мали Луг (2.969 m)
Подручје: Космај (2.778 m)
Насељено место: Велика Иванча (2.338 m)
Брдо: Ковчица (2.034 m), Човка (2.937 m)
Планина: Круглица (1.969 m), Ковијона (2.384 m), Лупоглав (2.986 m)
Географска ширина: 44° 25' 27"
Географска дужина: 20° 33' 4"
Прокоп је планина (планина, брдо, стена), узвисина која се уздиже високо изнад околног подручја с малом површином подручја на врху, са стрмим падинама и с локалним рељефом од 300 метара и више.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Лупоглава):
Извор (врело): Рејина Вода (1.296 m), Бела Вода (1.887 m)
Поток: Мали Тресија (2.899 m), Велики Тресија (2.985 m)
Подручје: Космај (0.629 m)
Насељено место: Рогача (2.915 m)
Планина: Ковијона (1.322 m), Космај (1.784 m), Оглавци Коса (2.244 m), Прокоп (2.986 m)
Географска ширина: 44° 27' 2"
Географска дужина: 20° 33' 30"
Лупоглав је планина (планина, брдо, стена), узвисина која се уздиже високо изнад околног подручја с малом површином подручја на врху, са стрмим падинама и с локалним рељефом од 300 метара и више.
Извор (врело): Рејина Вода (1.296 m), Бела Вода (1.887 m)
Поток: Мали Тресија (2.899 m), Велики Тресија (2.985 m)
Подручје: Космај (0.629 m)
Насељено место: Рогача (2.915 m)
Планина: Ковијона (1.322 m), Космај (1.784 m), Оглавци Коса (2.244 m), Прокоп (2.986 m)
Географска ширина: 44° 27' 2"
Географска дужина: 20° 33' 30"
Лупоглав је планина (планина, брдо, стена), узвисина која се уздиже високо изнад околног подручја с малом површином подручја на врху, са стрмим падинама и с локалним рељефом од 300 метара и више.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Планине):
Поток: Грабовица (2.617 m), Мали Луг (2.903 m), Врбљак (3.034 m), Бесна Река (3.067 m), Сленичарски Поток (3.185 m)
Регион: Шумадија (3.375 m)
Насељено место: Мисача (3.117 m), Турија (3.200 m)
Брдо: Човка (1.695 m)
Косина (обронак - нагиб): Поровац (2.838 m)
Географска ширина: 44° 23' 2"
Географска дужина: 20° 33' 54"
Планина је гребен(и) (планина, брдо, стена), дуго и уско узвишење са стрмим странама, те са више-мање континуираним врхом.
Поток: Грабовица (2.617 m), Мали Луг (2.903 m), Врбљак (3.034 m), Бесна Река (3.067 m), Сленичарски Поток (3.185 m)
Регион: Шумадија (3.375 m)
Насељено место: Мисача (3.117 m), Турија (3.200 m)
Брдо: Човка (1.695 m)
Косина (обронак - нагиб): Поровац (2.838 m)
Географска ширина: 44° 23' 2"
Географска дужина: 20° 33' 54"
Планина је гребен(и) (планина, брдо, стена), дуго и уско узвишење са стрмим странама, те са више-мање континуираним врхом.
Тип села
Постанак села и порекло становништва
Велика Иванча се први пут помиње у Турским пописима из 1528, 1530, 1536 и 1560. године, са насељима: Бесна, Сланичар и Турчић. Прве податке о величини Иванче имамо из почетка 19. века.
О старости села не може се готово ништа поуздано рећи а и предање о томе није очувано. Зна се да је за време Турака у селу становао спахија и то у Реци, на месту где је данас кућа Николића. У близини данашњег гробља је Гумниште, где се за време Турака врло спахијско жито. У харачким списковима спомиње се Иванча која је тада улазила у састав Вићентијеве кнежине и имала је 1818. године 62 а 1822. годне 68 кућа. Године 1846. село је припадало космајском срезу и имала је 108 кућа са 2355 становника, а 1921. године 448 кућа.
Према попису из 2011. било је 1532 становника.
Прве помене о селу имамо y „Турском попису влаха Београдске нахије из 1528. године", где ce наводи село Иванча (Велика Иванча) са 4 дома и 5 табија, и y попису села београдске нахије из 1530. године, где ce наводи да село има 30 домова. Нешто касније, 1536. године, забележено je село Иванци (Велика Иванча) са 27 домова примићуром. У другој половини XVI века, тачније, 1560. године, село Иванча (Велика Иванча) има само 11 домова и припада авалској нахији. Изгледа да je село y току XVII века сасвим опустело, пa je тако и y попису из 1717. године Велика Иванча означена као ненасељено место београдског дистрикта. Тек y почетку XIX века насеље Велика Иванча поново оживљава. Важно je напоменути да ce y турским пописима до 1560. године на овом простору појављују још три села која ce налазе непосредно једно поред другог, и то Турчић, Бесна и Следеничар (Сланичар). Локација села Турчића могла би ce тражити y потесу Турчићу, y атару Велике Иванче, према граници с атаром Кораћице. Ту ce данас налази и поток с истим именом. Село je после 1536. године запустело, јер ce y доцнијим пописима не помиње. Данас на целом простору потеса Турчића нема видљивих археолошких трагова овог насеља. Село Бесна, по свему судећи, налазило ce негде y горњем току реке Бесне, на падинама Космаја, северно од данашњег села Иванче. Данас je тај део Космаја под густом шумом и ненасељен. Веома je тешко уочити било какве трагове ранијег насељавања тих простора. Село Следеничар или Сланичар, како ce појављује y пописима, забележено je најпре y београдској, a затим y авалској нахији, као и Иванча. Његову локацију вероватно треба тражити y изворишном делу Сленичарске реке, северозападно од данашњег села Иванче, на потесу званом Селиште испод брда Лупоглав. При анализи података и топонима на терену поставља ce и питање лоцирања села Иванци (Велика Иванча) из поменутих пописа. На основу претпостављених локација за села Турчић, Бесну и Следеничар, може ce извести закључак да ce село Иванци налазило негде на простору данашњег села, yсредњем току реке Бесе, иако на терену данас нема видљивих археолошких трагова старијег насељa. Имајући y виду претпостављене локације свих села, може ce закључити да je атар села Иванци (Велика Иванча) y то време био знатно мањи него данас, али да je ово подручје било веома густо насељено y средњем веку. У атару данашњег села Велика Иванча, приликом археолошког рекогносцирања које je извршно Завод за заштиту споменика културе града Београда y току 1972. године, евидентирана je касносрпска некропола на локалитету „Нерезине" и остаци објекта на локалитету „Манастир", за који ce том приликом претпоставило да су остаци цркве. Претпоставка je изведена нa основу видљиве, y целини сачуване, часне трпезе и конфитурације терена где су били запажени траговималтерног шута. На овом локалитету, y току 1984. и 1985. године, изведени су сондажни археолошки радови с циљем да ce утврди положај и облик основе цркве, степен очуваности и да ce добију основни елементи за њено датовање. Локалитет „Манастир" лежи y северном делу села, y долини реке Бесне. Остаци објекта налазе ce на омањој троугаоној заравни формираној између реке Бесне, потока Точка и безимене падине, огранка Космаја.
Демографски подаци
Демографија
|
||
Година
|
Становника
|
|
1948.
|
2.896
|
|
1953.
|
3.053
|
|
1961.
|
2.874
|
|
1971.
|
2.443
|
|
1981.
|
2.223
|
|
1991.
|
2.073
|
1.991
|
2002.
|
1.796
|
1.878
|
У насељу Велика Иванча живи 1467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (42,2 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 564 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Етнички
састав према попису из 2002.
|
||
Срби
|
1.787
|
99,49 %
|
Хрвати
|
3
|
0,16 %
|
Црногорци
|
2
|
0,11 %
|
Чеси
|
1
|
0,05 %
|
Мађари
|
1
|
0,05 %
|
Македонци
|
1
|
0,05 %
|
Југословени
|
1
|
0,05 %
|
непознато
|
0
|
0,0 %
|
 |
| Стара школа |
Становништво
према полу и старости
|
||
м
|
ж
|
|
?
|
8
|
3
|
80+
|
17
|
28
|
75—79
|
38
|
47
|
70—74
|
70
|
90
|
65—69
|
49
|
68
|
60—64
|
42
|
61
|
55—59
|
46
|
38
|
50—54
|
74
|
57
|
45—49
|
85
|
73
|
40—44
|
69
|
52
|
35—39
|
42
|
55
|
30—34
|
62
|
43
|
25—29
|
56
|
54
|
20—24
|
49
|
47
|
15—19
|
53
|
52
|
10—14
|
46
|
53
|
5—9
|
52
|
52
|
0—4
|
30
|
35
|
Просек :
|
42,2
|
44,0
|
Црквена општина из Велике Иванче и мештани Велике Иванче, организују Дане Милорада Петровића Сељанчице - Манифестацију "Играле се делије" у Великој Иванчи. Манифестација се одржава у порти и школском дворишту.
- Стара кућа породице Јовановић у Великој Иванчи, Велика Иванча 315
- Православна црква Светог Димитрија
- Православни храм Светог Димитрија
 |
| Православни храм Светог Димитрија |
Нема коментара:
Постави коментар