Положај села
Простире на се источним падинама планине Космај. Куће су на југоисточним огранцима Космаја, између којих су се усекли потоци. Делови су сеоског хатара: Церје, Тијановац, Оглавци, Седлар, Водице, Мијевац, Осовље, Станбе, Бељичје, Парлоге, Брда, Друмина, Равнице, Вукаљевац, Штрковица, Благојевица, Дрење, Турчић, Коларница, Гуњевац, Драганић и Алуга.
Село је подељено на три краја: Павловац, Јовићски Крај (Стара Кораћица) и Петковићски Крај. У новије време многи одлазе на имања и тако постају „раселице“ (нови крајеви).
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Кораћице):
Извор (врело): Змајевац (1.662 m)
Поток: Река (4.196 m)
Локалитет: Пуста Кораћица (2.093 m)
Насељено место: Амерић (3.023 m), Пружатовац (3.739 m), Велика Иванча (4.180 m)
Планина: Кошутица (2.453 m), Оглавци Коса (2.681 m), Бели Камен (4.454 m)
Долина: Штрковица (2.551 m)
Географска ширина: 44° 27' 4"
Географска дужина: 20° 37' 12"
Село Кораћица налази се надомак Младеновца. Некада је овај крај био познат по виноградима и грожђу, међутим данас то није тако. У селу, уместо виноградара, данас живе људи који се махом баве сточарством.
Историја
Кораћица је старо насеље. У Павловцу, једном од данашњих крајева Кораћице, и данас постоје развалине цркве Павловца. Познато је, да је деспот Стеван често долазио у Космај да лови. По мишљењу др В.П. Петковића овде је морао постојати и деспотов ловачки замак. У Павловцу је 21. новембра 1425. године деспот Стефан Лазаревић писао писмо дубровачком кнезу. Најстарији кораћички крај (Јовићки) дели се на Прњавор, који се граничи с Павловцем, и на Селиште (Стару Кораћицу). Према овоме би се могло закључити, да је црква имала свој прњавор у чијој је близини било село. Да ли је село у Средњем Веку имало исто име као и црква, непознато је. Почетком XVIII века, за време аустријске владавине, помиње се у грочанском дистрикту насељено место Pablovaz-Ptavtovze. Године 1735. помиње „енурія Тресіе монастира“ и у њој „въ Павловци кнет петко“ Касније се, за време Кочине Крајине, Павловац више не помиње као насеље него Кораћица. Говорећи о збегу у Космај Милован Видаковић помиње села Неменикуће, Кораћицу и Рогачу.
По предању је у селу пред Први Устанак завладала чума, због чега су се становници преместили у Благојевицу, североисточно од данашње Кораћице, па се доцније вратили на напуштена огњишта.
Кораћица је улазила у састав Вићентијеве кнежине и имала је 1818 г 60, а 1822 г 70 кућа. Године 1846 је припадала космајном срезу и имала 124 куће, а 1921 је имала 427 кућа (пом. Претходни резултати, с 42).
Предање вели, да су најстарији родови дошли од Сјенице и Пештери. Најстарији је досељеник пошао са браћом и са њима се споразумео, да сваки остане онде, где му певац запева. Једном је запевао у Трешњевици (Јасеница), другоме у Липовцу (Јасеница), трећем у Тополи (Јасеница), четвртом у Ковачевцу а петом у Кораћици.
Потомци тих најстаријих досељеника јесу: Чулићи, Ђурићићи и Петковићи (сви данас имају и друга презимена). Стара породица из истих крајева су и Петровићи-Ћеримовићи чији је предак био кнез Вићентије, један од покретача Првог Устанка. Вићентије Петровић био је 1815. године оборкнез грочанске нахије са влашћу „да може ударати са по педесет батина“. (подаци крајем 1921. године).
Бројни становници Кораћице су учествовали у ратовима и на територији Кораћице постоје бројна спомен обележја посвећена томе.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Пусте Кораћице):
Извор (врело): Змајевац (3.717 m)
Поток: Река (3.730 m), Алинац (4.022 m)
Насељено место: Кораћица (2.093 m), Амерић (2.966 m), Пружатовац (3.372 m)
Железничка станица: Влашко Поље (4.323 м)
Спа центар: Кораћичка Бања (2.900 m)
Долина: Штрковица (0.468 m)
Географска ширина: 44° 26' 44"
Географска дужина: 20° 38' 43"
Пуста Кораћица је локалитет (паркови, подручје), мање подручје или место неодређеног или мешаног карактера и неодређених граница.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Штрковице):
Поток: Алинац (3.602 m), Река (3.671 m)
Локалитет: Пуста Кораћица (0.468 m)
Насељено место: Кораћица (2.551 m), Амерић (3.048 m), Пружатовац (3.564 m), Рајковац (4.094 m)
Спа центар: Кораћичка Бања (2.599 m)
Географска ширина: 44° 26' 43"
Географска дужина: 20° 39' 4"
Штрковица је долина издужена депресија којом пролази поток.
Географске карактеристике
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Пусте Кораћице):
Извор (врело): Змајевац (3.717 m)
Поток: Река (3.730 m), Алинац (4.022 m)
Насељено место: Кораћица (2.093 m), Амерић (2.966 m), Пружатовац (3.372 m)
Железничка станица: Влашко Поље (4.323 м)
Спа центар: Кораћичка Бања (2.900 m)
Долина: Штрковица (0.468 m)
Географска ширина: 44° 26' 44"
Географска дужина: 20° 38' 43"
Пуста Кораћица је локалитет (паркови, подручје), мање подручје или место неодређеног или мешаног карактера и неодређених граница.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Штрковице):
Поток: Алинац (3.602 m), Река (3.671 m)
Локалитет: Пуста Кораћица (0.468 m)
Насељено место: Кораћица (2.551 m), Амерић (3.048 m), Пружатовац (3.564 m), Рајковац (4.094 m)
Спа центар: Кораћичка Бања (2.599 m)
Географска ширина: 44° 26' 43"
Географска дужина: 20° 39' 4"
Штрковица је долина издужена депресија којом пролази поток.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Алинца):
Поток: Баташев Поток (1.446 м) Јабланица (2.212 м)
Локалитет: Пуста Кораћица (4.022 м)
Насељено место: Међулужје (2.134 м) Велика Границе (2.879 м) Село Младеновац (3.452 м)
Спа центар: Кораћичка Бања (1.699 м)
Долина: Штрковица (3.602 м)
Географска ширина: 44° 25' 42"
Географска дужина: 20° 41' 23"
Алинац је поток (поток, језеро), тело текућице које тече на нижој разини кроз каналу на земљи.
Поток: Баташев Поток (1.446 м) Јабланица (2.212 м)
Локалитет: Пуста Кораћица (4.022 м)
Насељено место: Међулужје (2.134 м) Велика Границе (2.879 м) Село Младеновац (3.452 м)
Спа центар: Кораћичка Бања (1.699 м)
Долина: Штрковица (3.602 м)
Географска ширина: 44° 25' 42"
Географска дужина: 20° 41' 23"
Алинац је поток (поток, језеро), тело текућице које тече на нижој разини кроз каналу на земљи.
Демографија
У насељу Кораћица живи 1590 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,1 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 614 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
Демографија
|
||
Година
|
Становника
|
|
1948.
|
2.478
|
|
1953.
|
2.426
|
|
1961.
|
2.260
|
|
1971.
|
2.023
|
|
1981.
|
1.928
|
|
1991.
|
1.878
|
1.848
|
2002.
|
1.924
|
1.984
|
Етнички састав према попису из 2002.
|
||
Срби
|
1.888
|
98,12 %
|
Црногорци
|
8
|
0,41 %
|
Хрвати
|
3
|
0,15 %
|
Роми
|
3
|
0,15 %
|
Словенци
|
1
|
0,05 %
|
Муслимани
|
1
|
0,05 %
|
Македонци
|
1
|
0,05 %
|
Горанци
|
1
|
0,05 %
|
Југословени
|
1
|
0,05 %
|
непознато
|
3
|
0,15 %
|
Културно историјско наслеђе
Споменик културе од великог значаја
Манастир Павловац
Налази се на југоисточним обронцима Космаја, на заравни изнад источне обале Тихановачког потока, у атару села Кораћице (7 километра северозападно од Младеновца). Лоциран на неподесном терену, у узаној котлини, манастирски комплекс је издуженог облика са црквом у средини и темељним зидовима конака и трпезарије у северном делу. До пре две деценије остаци грађевина били су затрпани каменом, шутом и земљом, тако да су били делимично сагледиви. После детаљних археолошких и конзерваторских радова Павловац је истражен и већим делом обновљен.
На основу историјских извора (акт деспота Стефана Лазаревића Дубровчанима из 1425. године писан је „у Павловцима) и архитектонских одлика манастирске цркве поуздано се закључује да је манастир подигнут у другој или трећој деценији XV века. Саграђен је на важном стратегијском путу који је водио из Београда за Рудник и ибарску долину. Кроз цео XVI век турски пописи у Павловцу затичу монахе, тако да је запустео вероватно пред Велику сеобу, да би пропојао у наше време (освећен је од Епископа шумадијског Саве 31. октобра 1999. године).
Манастирски комплекс се налазио у оквирима српске државе под влашћу деспота Стефана Лазаревића. Поред цркве, посвећене светом Николи, у оквиру комплекса сачуване су рушевине још три објекта профане намене из истог времена. Ктитор манастира данас није познат, иако се претпоставља да би то могао бити сам деспот. По својим архитектонским карактеристикама црква припада групи споменика моравске школе на којима је приметно преплитање локалног градитељског искуства и утицаја приморске архитектуре. Основа је решена у облику сажетог триконхоса с петостраним певничком и тространом олтарском апсидом и припратом на западној страни. Подужни брод је био засведен полуобличастим сводом рађеним од тесаника сиге и пљоснатог камена без употребе опеке. Витка купола изнад наоса ослањала се преко полукружних лукова на четири снажна пиластра. Олтарска апсида је споља и изнутра полукружна, а бочне конхе су споља петостране, а изнутра полукружна. На западу је правоугаона припрата грађена истовремено са црквом, али са нешто тањим зидовима. Нартекс је био засведен крстастим сводом, а главни улаз је био на јужној страни.
Прелаз између квадратне основе поткуполног простора и цилиндричног постоља тамбура с куполом остварен је преко пандантифа. Сложено решење постоља за осмострани тамбур као и три различита типа колонета на његовим угловима представљају једну од особености цркве. Поред прозора олтарске апсиде и тамбура, решених на уобичајени начин, карактеристичан детаљ представљају кружни прозори са розетама на бочним фасадама и певницама. Унутрашњост цркве била је живописана. Зидана је од ломљеног камена са фасадама притесаних квадера пажљиво састављених, вертикално слаганих и кречним малтером дерсованих. Од богате скулпторске декорације којом је црква била украшена, очувани су само фрагменти. Олтарска преграда са иконостасом била је рађена од камена са орнаментисаним стубићима од којих су очувани мањи фрагменти. У олтарској апсиди налазила се камена часна трпеза која је данас обновљена. Манастир Павловац један је од најстаријих споменика српске средњовековне културе на подручју града Београда. Сачувани манастирски конак представља редак пример профане, стамбене архитектуре средњовековне Србије.
Северно од цркве налазе се остаци темељних зидова манастирских конака и осталих економских објеката.
Градитељски објекти
- Црква Свете Тројице у Кораћици
- Кућа породице Радосављевић са помоћним објектима у Кораћици
 |
| Спомен парк Кораћица |
 |
| Споменик борцима Космајског одреда |
 |
| Спомен табла Устанку |
Туризам
Мотел "Тенеси"
 |
| Мотел "Тенеси" |
Мотел "Тенеси" поред ноћења и боравка у прекрасној природи нуди и целодневни боравак на базенима и наравно пљескавицу за оброк када се огладни од купања у неком од три базена! Одличан начин да се проведе врели летњи дан на овом прелепом месту на Космају!
Смештајни капацитет мотела је 16 лежајева, у два апартмана и четири собе. Собе су двокреветне и трокреветне са купатилом и ТВ-ом. Погодне су и за дневни и за ноћни одмор. Надалеко је чувен по својој доброј кухињи. "Тенеси" заузима веома високо место у туристичкој понуди Србије, а у шумадијском округу је засигурно најексклузивнији центар, веома популаран за туристе и за све оне који желе перфектан одмор и разоноду. Олимпијски базен, дечији базен, аквапарк, игралиште за децу, хидромасажне каде – све су то погодности за вреле летње месеце уз фантастичан поглед на нетакнуту природу!
Ресторан Космај у боровима
 |
| Ресторан Космај у боровима |
Кораћичка бања
Кораћичка бања се налази на 2.5 километара од Младеновца када се крене путем за село Кораћицу. Плац ове мале бање са базеном пошумљен је старим храстом, цером и четинарима. Када је велики базен на бањи отворен деца из града су преко лета пешачила стазом дуж потока Алинац обрастао врбама који тече испод бање и по цео дан се купала у базену са топлом водом, сунчали се на трави и уживали лепиње са кајмаком које су се продавале у ресторану поред базена.
Минерална вода на Кораћичкој бањи пронађена је пре 120 година (1895) на имању Стевана Војиновића. Стеван је ту направио купатило са 12 плеханих када које су Аустријанци у Великом рату порушили. Бању је после рата оспособио Стеванов син Леса који је озидао зграду са шест купатила, а 1935. направио базенчић шест метара дуг и три метра широк. Вода је била топла 28 степени и бања је лечила реуму па су ту долазили гости из околине, али и из Београда, Ваљева, Крагујевца.., који су спавали приватно по околним кућама.
Било је доста гостију у сезони па је и варошки фотограф, Никола Калиспера, знао да се прошета до бање и направи себи пазар. Лесина жена Дада умела је да направи укусне лепиње са кајмаком када на бању фијакером стигне неко финије друштво из вароши. Дуго је мали базен на Кораћичкој бањи био једини базен у младеновачком крају, па су ту долазили и обесни младеновачки мангупи који су се забављали скачући на главу са шупе у плитку воду (1.2м), што је било опасно. Године 1957. општина је откупила бању са плацем и шумом и изградила асфалтни пут. Изграђен је ресторан са лепом терасом и велики базен (1961). Ресторан на Кораћичкој бањи дуго је био у моди па је поред ресторана, посебно поподне и увече, било паркирано на десетине аутомобила.
Последњих деценија бања нагло пропада. Стара бушотина је пресахла 1981. када је Институт са Селтерса избушио поред потока, код мостића, бушотину од 1.800 м дубине, цевима од 400 мм у пречнику, тражећи воду сличну Селтерској. Успут су на 207 метара нашли језера топле минералне воде веома сличне старом извору Кораћичке бање. При даљем бушењу се појавио метан па су радови обустављени и бушотина је затворена бетонским чепом. Пре неколико година из те бушотине у шевару лети су пумпом црпели топлу воду до великог базена у бањи, али је и то убрзо престало. Сви су изгледи да Кораћичка бања неће имати сјајну перспективу иако је поново у приватним рукама.
Нема коментара:
Постави коментар