Положај села
Рајковац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1932 становника.
Рајковац се налази северно од варошице Младеновац на пиносавској површи. Од Младеновца је одвојено реком Серавом. Дели се на Ерски и Доњи Крај.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Рајковца):
Извор (врело): Дубова Чесма (3.776 m)
Поток: Вичија (3.962 m)
Насељено место: Загорица (2.141 m), Маскар (2.236 m), Жабаре (3.176 m), Клока (3.811 m)
Брдо: Просек (3.997 m), Парлог (4.058 m)
Планина: Црнчица (1.456 m), Гајића Брдо (3.534 m)
Географска ширина: 44° 19' 20"
Географска дужина: 20° 45' 17"
Воде
Главнији извори су: Селиште, Селски бунар и Ковачевчић. У току рата су војници овде, као и у селу Бабама, подигли неколико лепих чесама.
Земље
Имања су на местима: Врба, Речица, Поља, Атменовац, Трстена, Гајчић, Серaва, Парлог, Риловица, Гај, Водице и Банково Брдо.
Поток: Мала Јаребице (1.456 m), Велика Јарабице (1.483 m)
Регион: Јасеница (4.710 m)
Насељено место: Клока (0.627 m), Цучаге (1.534 m), Жабаре (3.962 m), Рајковац (4.058 m), Башин (4.314 m)
Брдо: Просек (1.742 m)
Планина: Црнчица (3.804 m)
Географска ширина: 44° 18' 6"
Географска дужина: 20° 47' 49"
Парлози је брдо, заобљено узвишење ограничене висине које се диже изнад околне земље с локалним рељефом мањим од 300 метара.
Старине у селу
У Селишту, где је данашње гробље, има надгробних плоча од „Маџарског Гробља“.
Постанак села и порекло становништва
Село је улазило у састав Вићентијеве кнежине и имало је 1818. године 13 а 1822. године 14 кућа. Године 1846. село је припадало космајском срезу и имало је 27 кућа а према попису 1921. године у селу је постојало 120 кућа.
О оснивању и имену села исто је предање као и у Влашкој. По предању село је најпре било у Трстени, преко железничке пруге и реке Луга. А имања су имали на месту где је данас село. Како су сељаци из Младеновца и Влашке хтели да им заузму имања, спахија их позове да дођу на имање и да се населе.
Демографија
У насељу Рајковац живи 1301 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,1 година (37,5 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 475 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
Демографија
|
||
Година
|
Становника
|
|
1948.
|
686
|
|
1953.
|
738
|
|
1961.
|
669
|
|
1971.
|
658
|
|
1981.
|
817
|
|
1991.
|
1.354
|
1.307
|
2002.
|
1.639
|
1.723
|
Етнички састав према попису из 2002.
|
||
Срби
|
1.587
|
96,82 %
|
Црногорци
|
16
|
0,97 %
|
Македонци
|
3
|
0,18 %
|
Бугари
|
3
|
0,18 %
|
Хрвати
|
2
|
0,12 %
|
Југословени
|
2
|
0,12 %
|
Румуни
|
1
|
0,06 %
|
Бошњаци
|
1
|
0,06 %
|
непознато
|
6
|
0,36 %
|
Нема коментара:
Постави коментар