Младеновац (село)


Положај и тип села


Младеновац је сеоско насеље у градској општини Младеновац у граду Београду. Према попису из 2002. било је 1.539 становника (према попису из 1991. било је 1.901 становника).

Село је на пиносавској површи, збијеног је типа и дели се на Горњи и Доњи Крај.

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од села Младеновац):

Поток: Баташев Поток (2.770 m), Алинац (3.452 m) 
Насељено место: Велика Границе (1.650 m), Рајковац (1.660 m) 
Брдо: Атмановац (2.471 м), Кривалипа (3.253 м) 
Врх: Жуто Брдо (2.416 m) 
Гребен: Јаруга (2.136 m) 
Географска ширина: 44° 27' 29"
Географска дужина: 20° 42' 9" 

Воде


Употребљава се вода са ђермова и извора. Главнији су извори: Ћуковац, Урвина, Смрдан, Црквине и Радмиловац.

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Жутајe):

Извор (врело): Бркићев Бунар (1.619 m), Матејина Вода (2.075 m) 
Локалитет: Мацовица (1.377 m), Буџак (1.810 m), Бела Липа (1.811 m), Сипача (2.332 m) 
Брдо: Кривалипа (1.058 m) 
Планине: Маковица (1.335 m) 
Врх: Жуто Брдо (1.543 m) 
Гребен: Јаруга (2.317 m) 
Географска ширина: 44° 29' 22" 
Географска дужина: 20° 43' 33" 


Жутаја је извор (врело), место где подзмена вода тече природно из земље.

Најближе локације (удаљености ваздушном линијо од Баташевог потока):

Поток: Алинац (1.446 m), Јабланица (2.273 m) 
Насељено место: Велика Границе (1.634 m), Ковачевац (2.745 m), Село Младеновац (2.770 m), Међулужје (3.020 m) 
Спа центар: Кораћичка Бања (3.127 m) 
Гребен(и): Јаруга (4.184 m) 
Географска ширина: 44° 25' 60"
Географска дужина: 20° 42' 24" 

Баташев Поток је поток (поток, језеро), тело текућице које тече на нижој разини кроз каналу на земљи.

Земље


Имања су у Лугу, Серови, Батошевцу, Царевици, Букви, Маковици, Врбовцу, Метаљки и Кривој Липи. Нарочито су добри виногради у Царевици.

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Жутог брда):

Извор (врело): Жутаја (1.543 m), Бркићев Бунар (2.863 m), Матејина Вода (3.042 m) 
Локалитет: Мацовица (2.727 m) 
Насељено место: Рајковац (2.218 m), Село Младеновац (2.416 m) 
Брдо: Кривалипа (0.960 m), Атмановац (1.792 m) 
Планине: Маковица (2.583 m) 
Гребен: Јаруга (1.278 m) 
Географска ширина: 44° 28' 40" 
Географска дужина: 20° 42' 55"
Надморска висина (елевација): 320 метара 

Жуто Брдо је врх (планина, брдо, стена), шиљасто узвишење на самом врху планине, гребена или другог хипсографског обележја.

Старине у селу


По очувано предању у Црквинама је некада била црква. Прича се да су са њених рушевина односили камен за грађење цркава у Неменикућама и у јасеничким Црквинама.

Постанак села и порекло становништва


Село Младеновац се помиње првих десетина 18. века. За време аустријске владавине (1718–1739) помиње се Младеновац као насељено место, и у њему кнез Петроније. Село је тада имало 26 куће.

О оснивању овога села постоји исто предање као и за Влашку. По томе предању, „на 200 година после Косовског боја пошли су са Косова три брата. Влајко, Младен и Рајко. Влајко се задржао у Влашкој, Младен у Младеновцу, (који је основао, и по њему је добило име) а Рајко је основао Рајковац. Од Младена нема потомака. Предање даље вели, да је село било у Пањевцу, одакле се ширило и развијало. За време Турака склањали се у „Збеговиште“. У арачким списковима, из почетка 19. века, помиње се село Младеновац, које је припадало Вићентијевиој кнежини, и имало је 1818. год. — 29, а 1822. год. — 32 куће. По попису из 1921. године Младеновац је имао 224 куће са 1.321 становником (подаци крајем 1921. године).

Демографија


У селу Младеновац живи 1.247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (38,8 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 473 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово село је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија
Година
Становника
1948.
1.033
1953.
1.042
1961.
1.221
1971.
1.306
1981.
1.613
1991.
1.901
1.833
2002.
1.539
1.712

Етнички састав према попису из 2002.
Срби
1.493
97,01 %
Роми
22
1,42 %
Македонци
4
0,25 %
Хрвати
2
0,12 %
Југословени
1
0,06 %
непознато
7
0,45 %

Нема коментара:

Постави коментар