Положај и тип села
Младеновац је сеоско насеље у градској општини Младеновац у граду Београду. Према попису из 2002. било је 1.539 становника (према попису из 1991. било је 1.901 становника).
Село је на пиносавској површи, збијеног је типа и дели се на Горњи и Доњи Крај.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од села Младеновац):
Поток: Баташев Поток (2.770 m), Алинац (3.452 m)
Насељено место: Велика Границе (1.650 m), Рајковац (1.660 m)
Брдо: Атмановац (2.471 м), Кривалипа (3.253 м)
Врх: Жуто Брдо (2.416 m)
Гребен: Јаруга (2.136 m)
Географска ширина: 44° 27' 29"
Географска дужина: 20° 42' 9"
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од села Младеновац):
Поток: Баташев Поток (2.770 m), Алинац (3.452 m)
Насељено место: Велика Границе (1.650 m), Рајковац (1.660 m)
Брдо: Атмановац (2.471 м), Кривалипа (3.253 м)
Врх: Жуто Брдо (2.416 m)
Гребен: Јаруга (2.136 m)
Географска ширина: 44° 27' 29"
Географска дужина: 20° 42' 9"
Воде
Употребљава се вода са ђермова и извора. Главнији су извори: Ћуковац, Урвина, Смрдан, Црквине и Радмиловац.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Жутајe):
Извор (врело): Бркићев Бунар (1.619 m), Матејина Вода (2.075 m)
Локалитет: Мацовица (1.377 m), Буџак (1.810 m), Бела Липа (1.811 m), Сипача (2.332 m)
Брдо: Кривалипа (1.058 m)
Планине: Маковица (1.335 m)
Врх: Жуто Брдо (1.543 m)
Гребен: Јаруга (2.317 m)
Географска ширина: 44° 29' 22"
Географска дужина: 20° 43' 33"
Жутаја је извор (врело), место где подзмена вода тече природно из земље.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијо од Баташевог потока):
Поток: Алинац (1.446 m), Јабланица (2.273 m)
Насељено место: Велика Границе (1.634 m), Ковачевац (2.745 m), Село Младеновац (2.770 m), Међулужје (3.020 m)
Спа центар: Кораћичка Бања (3.127 m)
Гребен(и): Јаруга (4.184 m)
Географска ширина: 44° 25' 60"
Географска дужина: 20° 42' 24"
Баташев Поток је поток (поток, језеро), тело текућице које тече на нижој разини кроз каналу на земљи.
Извор (врело): Бркићев Бунар (1.619 m), Матејина Вода (2.075 m)
Локалитет: Мацовица (1.377 m), Буџак (1.810 m), Бела Липа (1.811 m), Сипача (2.332 m)
Брдо: Кривалипа (1.058 m)
Планине: Маковица (1.335 m)
Врх: Жуто Брдо (1.543 m)
Гребен: Јаруга (2.317 m)
Географска ширина: 44° 29' 22"
Географска дужина: 20° 43' 33"
Жутаја је извор (врело), место где подзмена вода тече природно из земље.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијо од Баташевог потока):
Поток: Алинац (1.446 m), Јабланица (2.273 m)
Насељено место: Велика Границе (1.634 m), Ковачевац (2.745 m), Село Младеновац (2.770 m), Међулужје (3.020 m)
Спа центар: Кораћичка Бања (3.127 m)
Гребен(и): Јаруга (4.184 m)
Географска ширина: 44° 25' 60"
Географска дужина: 20° 42' 24"
Баташев Поток је поток (поток, језеро), тело текућице које тече на нижој разини кроз каналу на земљи.
Земље
Имања су у Лугу, Серови, Батошевцу, Царевици, Букви, Маковици, Врбовцу, Метаљки и Кривој Липи. Нарочито су добри виногради у Царевици.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Жутог брда):
Извор (врело): Жутаја (1.543 m), Бркићев Бунар (2.863 m), Матејина Вода (3.042 m)
Локалитет: Мацовица (2.727 m)
Насељено место: Рајковац (2.218 m), Село Младеновац (2.416 m)
Брдо: Кривалипа (0.960 m), Атмановац (1.792 m)
Планине: Маковица (2.583 m)
Гребен: Јаруга (1.278 m)
Географска ширина: 44° 28' 40"
Географска дужина: 20° 42' 55"
Надморска висина (елевација): 320 метара
Жуто Брдо је врх (планина, брдо, стена), шиљасто узвишење на самом врху планине, гребена или другог хипсографског обележја.
Извор (врело): Жутаја (1.543 m), Бркићев Бунар (2.863 m), Матејина Вода (3.042 m)
Локалитет: Мацовица (2.727 m)
Насељено место: Рајковац (2.218 m), Село Младеновац (2.416 m)
Брдо: Кривалипа (0.960 m), Атмановац (1.792 m)
Планине: Маковица (2.583 m)
Гребен: Јаруга (1.278 m)
Географска ширина: 44° 28' 40"
Географска дужина: 20° 42' 55"
Надморска висина (елевација): 320 метара
Жуто Брдо је врх (планина, брдо, стена), шиљасто узвишење на самом врху планине, гребена или другог хипсографског обележја.
Старине у селу
По очувано предању у Црквинама је некада била црква. Прича се да су са њених рушевина односили камен за грађење цркава у Неменикућама и у јасеничким Црквинама.
Постанак села и порекло становништва
Село Младеновац се помиње првих десетина 18. века. За време аустријске владавине (1718–1739) помиње се Младеновац као насељено место, и у њему кнез Петроније. Село је тада имало 26 куће.
О оснивању овога села постоји исто предање као и за Влашку. По томе предању, „на 200 година после Косовског боја пошли су са Косова три брата. Влајко, Младен и Рајко. Влајко се задржао у Влашкој, Младен у Младеновцу, (који је основао, и по њему је добило име) а Рајко је основао Рајковац. Од Младена нема потомака. Предање даље вели, да је село било у Пањевцу, одакле се ширило и развијало. За време Турака склањали се у „Збеговиште“. У арачким списковима, из почетка 19. века, помиње се село Младеновац, које је припадало Вићентијевиој кнежини, и имало је 1818. год. — 29, а 1822. год. — 32 куће. По попису из 1921. године Младеновац је имао 224 куће са 1.321 становником (подаци крајем 1921. године).
Демографија
У селу Младеновац живи 1.247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (38,8 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 473 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.
Ово село је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
Демографија
|
||
Година
|
Становника
|
|
1948.
|
1.033
|
|
1953.
|
1.042
|
|
1961.
|
1.221
|
|
1971.
|
1.306
|
|
1981.
|
1.613
|
|
1991.
|
1.901
|
1.833
|
2002.
|
1.539
|
1.712
|
Етнички састав према попису из 2002.
|
||
Срби
|
1.493
|
97,01 %
|
Роми
|
22
|
1,42 %
|
Македонци
|
4
|
0,25 %
|
Хрвати
|
2
|
0,12 %
|
Југословени
|
1
|
0,06 %
|
непознато
|
7
|
0,45 %
|
Нема коментара:
Постави коментар