Положај села
Територија општине Младеновац, једне од 17 градских општина у граду Београду, налази се у северном делу ниске Шумадије, обухвата већи део слива речице Велики Луг која пролази кроз РАБРОВАЦ, леве притоке Кубршнице, са периферним планинским подручјем Космаја на западу. Општина Младеновац је окружена територијама општина Сопот, Гроцка, Смедерево, Смедеревска Паланка (Рабровац се налази на путу за Смедеревску Паланку), Топола и Аранђеловац. Град Младеновац, који се налази у централном делу општине, на 138 m надморске висине, као и целокупна општина, има повољан географски положај. Кроз општину и град пролази моравско-вардарско-нишавска железничка пруга, Београд-Ниш-Софија, путовањем путничким возом постоји железничка станица Рабровац , што омогућава изванредне железничке комуникације. Кроз терирорију општине пролази и аутопут Београд-Ниш, од кога се у Малом Пожаревцу одваја магистрални пут за Младеновац, тако да град има кратку везу са овом најважнијом саобраћајницом. У Младеновцу се од магистралног пута за Крагујевац одвајају регионални путеви за Смедерево и Смедеревску Паланку, (на том путу на дванаестом километру је село Рабровац) тако да је општина одлично повезана са околним градовима. Град има везу и са Београдом и то аутопутем (54 km) и преко Раље и Авале (56 km). Близина Београда општини Младеновац пружа изванредна географске предности у односу на друге градове.
Најближе локације (удаљености ваздушна линија од Рабровца):
Поток: Мрчевица (3.163 m), Трстена (3.445 m), Милатовица (3.872 m)
Насељено место: Вујића Крај (2.018 m), Јагњило (2.643 m), Маскар (3.056 m), Ватошево (4.030 m)
Гробље: Орепак (2.925 m)
Планина: Црнчица (3.637 m)
Гребен: Сражевица (3.782 m)
Географска ширина: 44° 21' 36"
Географска дужина: 20° 45' 8"
Географске карактеристике
Сеоске куће се налазе на таласастом земљишту пиносавске површи, чије се стране благо спуштају у долину Великог Луга и Кубршнице. Кроз село протиче поток Трстена, притока Кубршнице.
Село се служи изворима: Косовчићем, Врбањом, Пескушом, Чупином Водом, Дединим Бунаром и Великим Бунаром. Ови су извори поређани дуж долине потока Трстене. Готово свака кућа има и ђерам. Дедин Бунар сматрају за лековит и ту купају децу која болују од грознице.
Село има ситне шуме на местима Црнчици и Водици. Виногради су на Црнчици. Зиратно земљиште је у Кубршничком Пољу, у Старом Рабровцу, у Врбањи, Косовчићу и Лејама. Општина има три хектара под шумом.
Село је разбијеног типа, шумадијске врсте. Подељено је на Доњи и Горњи Крај, Шумар и Марошевац. Ови се крајеви даље деле на мање породичне групе као: Петковића Крај, Ранковића Крај и др. Вујићи и Пантићи су се одселили на своје колибе и тај се крај зове Вујића Колибе.
Изван села су трла и то: у Рајбари су Арсића трла, у Класову трла Андрића и Ћосића, у Рупачи су Недића трла, у Старом Рабровцу су трла Стојановића и Пантића. На трлима стално станује по неко из куће, а стока је преко целе године ту.
Село се служи изворима: Косовчићем, Врбањом, Пескушом, Чупином Водом, Дединим Бунаром и Великим Бунаром. Ови су извори поређани дуж долине потока Трстене. Готово свака кућа има и ђерам. Дедин Бунар сматрају за лековит и ту купају децу која болују од грознице.
Село има ситне шуме на местима Црнчици и Водици. Виногради су на Црнчици. Зиратно земљиште је у Кубршничком Пољу, у Старом Рабровцу, у Врбањи, Косовчићу и Лејама. Општина има три хектара под шумом.
Село је разбијеног типа, шумадијске врсте. Подељено је на Доњи и Горњи Крај, Шумар и Марошевац. Ови се крајеви даље деле на мање породичне групе као: Петковића Крај, Ранковића Крај и др. Вујићи и Пантићи су се одселили на своје колибе и тај се крај зове Вујића Колибе.
Изван села су трла и то: у Рајбари су Арсића трла, у Класову трла Андрића и Ћосића, у Рупачи су Недића трла, у Старом Рабровцу су трла Стојановића и Пантића. На трлима стално станује по неко из куће, а стока је преко целе године ту.
Топографске карактеристике
Поток: Трстена (1.820 m), Мрчевица (3.780 m), Велики Луг (4.205 m), Милатовица (4.399 m)
Насељено место: Вујића Крај (0.924 m), Ватошево (2.506 m), Рабровац (2.925 m), Ратари (3.783 m), Кусадак (3.788 m)
Брдо: Стражевица (3.809 m)
Географска ширина: 44° 22' 7"
Географска дужина: 20° 47' 13"
Орепак је старо гробље.
Поток: Велики Луг (4.031 m)
Насељено место: Ватошево (0.715 m), Вујића Крај (2.168 m), Ратари (2.805 m), Рабровац (3.445 m), Рајковац (4.659 m)
Гробље: Орепак (1.820 m)
Брдо: Просек (4.167 m), Стражевица (4.415 m)
Планина: Црнчица (3.251 m)
Географска ширина: 44° 21' 11"
Географска дужина: 20° 47' 40"
Трстена је поток, тело текућице које тече на нижој разини кроз каналу на земљи.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Великog Лугa):
Поток: Брестовице (3.464 m), Мали Луг (3.692 m), Ст. Кубршница (3.702 m), Трстена (4.031 m)
Насељено место: Ратари (1.914 m), Ватошево (3.942 m), Кусадак (4.414 m)
Насељена локација: Почевица (1.677 m)
Гробље: Орепак (4.205 m)
Брдо: Стражевица (1.775 m)
Географска ширина: 44° 22' 10"
Географска дужина: 20° 50' 24"
Велики Луг је поток, тело текућице које тече на нижој разини кроз канал на земљи.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Вујића Краја):
Поток: Трстена (2.168 m), Мрчевица (3.200 m), Милатовица (3.881 m), Ладевац (4.034 m), Луг (4.089 m)
Насељено место: Рабровац (2.018 m), Ватошево (2.881 m), Јагњило (3.834 m)
Гробље: Орепак (0.924 m)
Брдо: Црнчица (4.179 m)
Географска ширина: 44° 22' 2"
Географска дужина: 20° 46' 32"
Вујића Крај је насељено место.
Поток: Трстена (2.168 m), Мрчевица (3.200 m), Милатовица (3.881 m), Ладевац (4.034 m), Луг (4.089 m)
Насељено место: Рабровац (2.018 m), Ватошево (2.881 m), Јагњило (3.834 m)
Гробље: Орепак (0.924 m)
Брдо: Црнчица (4.179 m)
Географска ширина: 44° 22' 2"
Географска дужина: 20° 46' 32"
Вујића Крај је насељено место.
Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Црнчице):
Поток: Трстена (3.251 m)
Насељено место: Рајковац (1.456 m), Маскар (2.923 m), Ватошево (3.153 m), Загорица (3.580 m), Рабровац (3.637 m), Клока (3.787 m), Вујића Крај (4.179 m)
Брдо: Просек (3.133 m), Парлози (3.804 m)
Географска ширина: 44° 19' 48"
Географска дужина: 20° 46' 11"
Црнчица је брдо, узвисина која се уздиже високо изнад околног подручја с малом површином подручја на врху, са стрмим падинама и с локалним рељефом од 300 метара и више.
Поток: Трстена (3.251 m)
Насељено место: Рајковац (1.456 m), Маскар (2.923 m), Ватошево (3.153 m), Загорица (3.580 m), Рабровац (3.637 m), Клока (3.787 m), Вујића Крај (4.179 m)
Брдо: Просек (3.133 m), Парлози (3.804 m)
Географска ширина: 44° 19' 48"
Географска дужина: 20° 46' 11"
Црнчица је брдо, узвисина која се уздиже високо изнад околног подручја с малом површином подручја на врху, са стрмим падинама и с локалним рељефом од 300 метара и више.
Порекло породица и старине
Село је најпре било северно од данашњег места, у Старом Рабровцу где сада има само неколико кућа. Данашњи Рабровац је постао пресељавањем из Старог Рабровца и досељавањем нових досељеника.
Рабровац није од увек на данашњем месту. Село је раније било северније, у Старом Рабровцу, где је било само неколико кућа, и где има трагова од старог гробља које зову «маџарско гробље». И у Класову се, приликом копања, наилази на плоче од неког старог гробља. Данашњи Рабровац постао је пресељавањем из Старог Рабровца и досељавањем нових досељеника.
Село се помиње у арачки спискова и имало је 1818. г. 26, а 1822. г. 34 куће. Године 1846. г. село је имало 58 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 251 кућа са 1375 становника.
Једно је од првих села у општини које је давне 1988. године добило телефонску инфраструктуру, која није измењена до данас. Највећи део села је осветљен, само мали део остао је не осветљен. У блиској будућности се планира увођење гасне мреже и водовода. У селу постоји фудбалски клуб од 1945. године. Усешно се такмичи у Београдској лиги.
Рабровац није од увек на данашњем месту. Село је раније било северније, у Старом Рабровцу, где је било само неколико кућа, и где има трагова од старог гробља које зову «маџарско гробље». И у Класову се, приликом копања, наилази на плоче од неког старог гробља. Данашњи Рабровац постао је пресељавањем из Старог Рабровца и досељавањем нових досељеника.
Село се помиње у арачки спискова и имало је 1818. г. 26, а 1822. г. 34 куће. Године 1846. г. село је имало 58 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 251 кућа са 1375 становника.
Једно је од првих села у општини које је давне 1988. године добило телефонску инфраструктуру, која није измењена до данас. Највећи део села је осветљен, само мали део остао је не осветљен. У блиској будућности се планира увођење гасне мреже и водовода. У селу постоји фудбалски клуб од 1945. године. Усешно се такмичи у Београдској лиги.
Рабровачко језеро
Рабровац покушава да буде пионир у развоју сеоског туризма у овом делу Шумадије, постоји вештачко језеро, које је још из доба Римљана служило за испирање руде. Данас језеро понајвише посећују риболовци.
Рабровачко језеро је познато излетиште Шумадије. Обилује рибом (најзаступљеније рибе су шаран, амур, деверика), планира се изградња бунгалова и уређење будуће плаже.
Настало је 1970-их година прошлог века, као вештачка акумулација, подизањем бране на потоку Трстена, који пролази кроз село. Дугачко 780, широко око 160 метара и најдубље је од свих београдских језера. На неким местима његова дубина износи и до 20 метара. Површине је око 10 хектара. Налази се на надморској висини од 180 метара.
Нема изграђену пратећу инфраструктуру и углавном се користи за риболов и за наводњавање, околних башти и напајање стоке. Због тога је урађен и усвојен пројекат изградње туристичко-пољопривредног комплекса на овом језеру. Пројектом је предвиђено уређење обале као и изградња угоститељских објеката, а у плану је и да се пореде језера направи мали спортски комплекс.
Рабровачко језеро је познато излетиште Шумадије. Обилује рибом (најзаступљеније рибе су шаран, амур, деверика), планира се изградња бунгалова и уређење будуће плаже.
Настало је 1970-их година прошлог века, као вештачка акумулација, подизањем бране на потоку Трстена, који пролази кроз село. Дугачко 780, широко око 160 метара и најдубље је од свих београдских језера. На неким местима његова дубина износи и до 20 метара. Површине је око 10 хектара. Налази се на надморској висини од 180 метара.
Нема изграђену пратећу инфраструктуру и углавном се користи за риболов и за наводњавање, околних башти и напајање стоке. Због тога је урађен и усвојен пројекат изградње туристичко-пољопривредног комплекса на овом језеру. Пројектом је предвиђено уређење обале као и изградња угоститељских објеката, а у плану је и да се пореде језера направи мали спортски комплекс.
Демографски подаци
У насељу Рабровац живи 1124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,8 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 338 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,14.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
Демографија
|
||
Година
|
Становника
|
|
1948.
|
1.632
|
|
1953.
|
1.683
|
|
1961.
|
1.634
|
|
1971.
|
1.537
|
|
1981.
|
1.512
|
|
1991.
|
1.555
|
1.524
|
2002.
|
1.400
|
1.429
|
Срби
|
1.347
|
96,21 %
|
Црногорци
|
1
|
0,07 %
|
Македонци
|
1
|
0,07 %
|
непознато
|
16
|
1,14 %
|
 |
| Храм посвећен Св. вел. муч. Георгију, у изградњи од 1996. |
 |
| Основна школа у Рабровцу |
Нема коментара:
Постави коментар