Велика Крсна (Младеновац)


Положај села


Велика Крсна је старије насеље. Идући ка Кусатку, близу потока Брестовице, налази се место Црквине, где се до пре једног века познавао темељ од зидина; сада се ту налазе камене плоче и камење. Северно од извора Врела по њивама се налазе велике чврсте плоче. Предање вели да је некада од Тробара па до Радијеваца била „чаршија“. У Влајичком Крају, у непосредној близини Влајичког гробља, је бунар Крсна, по коме је и село добило име. Прича се да је ту некада било село.

Налази се у источном делу Градске општине Младеновац чији је саставни део.

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Велике Крсне):

Извор (врело): Чобина Вода (5.570 m) 
Поток : Дубоки Поток (3.725 m), Брестовица (5.653 m) 
Локалитет: Буџак (5.551 m) 
Насељено место: Раковац (4.998 m) 
Брдо: Цот (4.018 m), Шљивање (4.805 m) 
Планина: Дебљак (1.928 m) 
Планине: Маковица (5.143 m) 
Долина: Улички До (5.319 m) 
Географска ширина: 44° 28' 42.28" 
Географска дужина: 20° 48' 18.76"  

Тип села 


Велика Крсна данас из села прераста у мање градско насеље. Године 1992. завршена је нова зграда основне школе, а од школске 2001/02. уведена је информатика као изборни предмет; опрему су купили родитељи ученика. У школи се изучавају три страна језика: енглески, немачки и руски.


Године 2008. у Великој Крсни отпочела је изградња водовода, а у плану је и реновирање зграде здравствене станице.

Географске карактеристике


Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Дебљака):


Извор (врело): Чобина Вода (5.894 m) 
Поток : Дубоки поток (5.145 m), Улић (5.879 m) 
Локалитет: Шљивање (4.867 m) 
Насељено место: Велика Крсна (1.928 m), Селевац (3.998 m), Бадљевица (5.169 m) 
Брдо: Шљивање (4.015 m), Цот (5.462 m) 
Долина: Улићки До (4.991 m)
Географска ширина: 44° 29' 24.32" 
Географска дужина: 20° 49' 23.41" 

Дебљак је планина (планина, брдо, стена), узвисина која се уздиже високо изнад околног подручја с малом површином подручја на врху, са стрмим падинама и с локалним рељефом од 300 метара и више.


Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Маковице):

Извор (врело): Жутаја (1.335 m), Бркићев Бунар (2.314 m), Матејина Вода (2.959 m) 
Локалитет: Буџак (1.127 m), Бела Липа (1.628 m), Мацовица (1.992 m), Зим-Брод (2.414 m) 
Брдо: Кривалипа (2.373 m) 
Врх: Жуто Брдо (2.583 m) 
Гребен(и): Јаруга (2.798 m) 
Географска ширина: 44° 29' 25"
Географска дужина: 20° 44' 33" 


Маковица је брдо.

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Цотa):

Извор (врело): Чобина Вода (3.595 m) 
Поток: Дубоки Поток (0.320 m), Брестовица (2.493 m), Коњевац (5.031 m) 
Насељено место: Раковац (1.074 m), Велика Крсна (4.018 m), Кусадак (4.683 m)  Ковачевац (5.345 m) 
Брдо: Шљивање (5.425 m) 
Долина: Улићки До (4.825 m) 
Географска ширина: 44° 26' 32"
Географска дужина: 20° 48' 26"

Цот је брдо, заобљено узвишење ограничене висине које се диже изнад околне земље с локалним рељефом мањим од 300 метара.


Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Бубањца):

Поток : Иве (1.837 m), Ри (1.871 m), Клење (3.807 m) 
Насељено место: Бачинац (1.753 m), Добри До (3.245 m), Луњевац (3.658 m), Црквена Мала (4.053 m), Михајловац (4.435 m), Милутиновићи (4.684 m) 
Географска ширина: 44° 30' 47"
Географска дужина: 20° 56' 15"

Бубањац је поток, тело текућице које тече на нижој разини кроз канал на земљи.

Најближе локације (удаљености ваздушнoм линијом од Брестовице):

Извор (врело): Чобина Вода (1.690 m) 
Поток : Дубоки Поток (2.548 m), Коњевац (2.807 m) 
Локалитет: Шљивање (4.944 m) 
Насељено место: Раковац (1.715 m), Азања (3.521 m), Кусадак (4.313 m) 
Брдо: Цот (2.493 m), Шљивање (4.688 m) 
Долина: Улићки До (3.544 m) 
Географска ширина: 44° 25' 57" 
Географска дужина: 20° 50' 7"  

Брестовица је поток, тело текућице које тече на нижој разини кроз канал на земљи.


Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Коњевца):

Извор (врело): Чобина Вода (3.508 m) 
Поток : Брестовица (2.807 m), Велики Луг (4.597 m) 
Насељено место: Азања (3.424 m), Кусадак (3.837 m), Раковац (4.001 m), Стублине (4.433 m) 
Насељена локација: Почевица (2.937 m) 
Брдо: Стражевица (3.367 m), Цот (5.031 m) 
Географска ширина: 44° 24' 35" 
Географска дужина: 20° 51' 5"  

Коњевац је поток, тело текућице које тече на нижој разини кроз каналу на земљи.

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Чобине Воде):

Поток : Брестовица (1.690 m)  Дубоки Поток (3.507 m)  Коњевац (3.508 m)  Улић (3.678 m) 
Локалитет: Шљивање (3.330 m) 
Насељено место: Азања (2.351 m)  Раковац (3.177 m) 
Брдо: Шљивање (3.221 m)  Цот (3.595 m) 
Долина: Улићки До (1.929 m) 
Географска ширина: 44° 26' 29"
Географска дужина: 20° 51' 9" 


Чобина Вода је извор (врело), место где подзмена вода тече природно из земље.


Најближе локације (удаљености ваздушнoм линијом од Жутаје):

Извор (врело): Бркићев Бунар (1.619 m), Матејина Вода (2.075 m) 
Локалитет: Мацовица (1.377 m), Буџак (1.810 m), Бела Липа (1.811 m), Сипача (2.332 m) 
Брдо: Кривалипа (1.058 m) 
Планине: Маковица (1.335 m) 
Врх: Жуто Брдо (1.543 m) 
Гребен(и): Јаруга (2.317 m) 
Географска ширина: 44° 29' 21.98" 
Географска дужина: 20° 43' 33" ) 


Жутаја је извор (врело), место где подзмена вода тече природно из земље.


Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Дубоког потока):

Извор (врело): Чобина Вода (3.507 m) 
Поток: Брестовица (2.548 m)  Коњевац (5.178 m) 
Насељено место: Раковац (1.304 m)  Велика Крсна (3.725 m)  Кусадак (4.988 m) 
Брдо: Цот (0.320 m)  Шљивање (5.172 m) 
Планина: Дебљак (5.145 m) 
Долина: Улићки До (4.630 m) 
Географска ширина: 44° 26' 42" 
Географска дужина: 20° 48' 31" 

Дубоки Поток је поток (поток, језеро), тело текућице које тече на нижој разини кроз каналу на земљи.


Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Улићког Дола):

Извор (врело): Чобина вода (1.929 m) 
Поток : Улић (1.940 m), Брестовица (3.544 m), Дубоки Поток (4.630 m) 
Локалитет: Шљивање (1.404 m) 
Насељено место: Азања (2.854 m), Селевац (4.381 m), Раковац (4.748 m) 
Брдо: Шљивање (1.414 m) 
Долина: Палин До (2.615 m) 
Географска ширина: 44° 27' 23"
Географска дужина: 20° 51' 53" 

Улићки До је долина , издужена депресија којом обично пролази поток или река.

Постанак села и порекло становништва


Крсна се као насељено место помиње у првим десетинама 18. века. На карти из доба Аустријске владавине (1718.-1839. год.) забележена је под именом Kerstina. Године 1723. Крсна је имала 25 домова. Почетком 19. века Крсна се помиње у Харачким списковима и имала је 1822. год. 81 кућу. Године 1846. имала је 140 кућа, а по попису из 1922. године Крсна је имала 688 кућа са 4002 становника.

Велику Крсну су по предању, основали преци Влајића и њихове су куће биле у Реци. Преци Влајића: Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли су из Црне Горе. За њима су дошли преци Степањаца (који данас имају разна презимена) који су старином од Сјенице. После Дреновчана су дошли преци Мирковића (Марко, Марко и Рајко) који су Власи. (подаци крајем 1921. године).

Велика Крсна је село настало у 18. веку, а прва трајнија грађевина у селу је капела Шиндрија изграђена 1836. године. Она се налазила на данашњем пијачном месту све до 1923. године, када је њена дрвена грађа искоришћена при градњи парохијског дома. Данашњи парохијски храм, посвећен празнику рођења Пресвете Богородице, је грађен од 1889. до 1901. године. Храм је 1904. године освештао митрополит Инокентије (Павловић).

Велика Крсна је доста рано добило основну школу, тако да је већ 1851. године отпочело извођење наставе. Први учитељ био је Јаков Крупежевић, син месног пароха Матеје Крупежевића. За породицу Крушежевић везана је црквено-школска историја села у 19. и у првој половини 20. века. У истој породици се свештенички чин преносио с колена на колено, а плац за изградњу цркве даровала је иста породица.

У Великој Крсни 1869. године уведено је бесплатно школовање, и то по први пут у Србији. Тада је у буџету општине Велика Крсна унета ставка да се „за потребе ученика бесплатно купују књиге, свеске, хартије, пера, мастило, оловке и све што му као ђаку треба“.

Здравствена станица изграђена је и отворена 1970. године.


Демографски подаци


У насељу Велика Крсна живи 2610 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (41,7 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 949 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

У насељу су Срби у апсолутној већини (98% према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.


Демографија
Година
Становника
1948.
4.669
1953.
4.712
1961.
4.576
1971.
4.129
1981.
3.984
1991.
3.880
3.700
2002.
3.253
3.466

Етнички састав према попису из 2002.
Срби
3.218
98,92 %
Македонци
5
0,15 %
Хрвати
2
0,06 %
Руси
1
0,03 %
Роми
1
0,03 %
Муслимани
1
0,03 %
Мађари
1
0,03 %
непознато
24
0,73 %

Становништво према полу и старости

м
ж
?
20
25
80+
41
50
75—79
74
105
70—74
107
128
65—69
89
101
60—64
68
103
55—59
88
83
50—54
140
96
45—49
148
122
40—44
131
94
35—39
77
88
30—34
105
96
25—29
96
87
20—24
87
86
15—19
99
107
10—14
105
97
5—9
90
94
0—4
62
64
Просек :
41,7
43,2

Културно историјски споменици




Црква Рођења Богородице у Великој Крсни
Велика Крсна је село настало у 18. веку, а прва трајнија грађевина у селу је капела Шиндрија изграђена 1836. године. Она се налазила на данашњем пијачном месту све до 1923. године, када је њена дрвена грађа искоришћена при градњи парохијског дома. Данашњи парохијски храм, посвећен празнику рођења Пресвете Богородице, је грађен од 1889. до 1901. године. Храм је 1904. године освештао митрополит Инокентије (Павловић).
  • Кућа Ђорђевић Ж. Велимира у Великој Крсни

Нема коментара:

Постави коментар