Јагњило (Младеновац)

Јагњило је насеље у општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1931 становника.

Положај села

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Јагњила):

Поток : Мрчевица (1.929 m), Либања (2.040 m), Милатовица (2.276 m), Луг (2.623 m), Ладевац (2.630 m), Мисача (3.957 m) 

Насељено место: Стражевица (1.640 m), Рабровац (2.643 m), Вујића Крај (3.834 m) 

Гребен: Сражевица (1.274 m) 

Географска ширина: 44° 22' 39" 

Географска дужина: 20° 43' 46" 

Историја

Нема података на основу којих би се могла утврдити старина овога села. По предању, на месту Кућеринама било је некада насеље, а у дворишту тада Томе Матијевића постојала је стара црква у чијој је близини извор Црквенац. Данас од те старе цркве нема никаквих трагова. 

Некада је у Јагњилу, а то памте стари људи, била тако велика шума, да се од села па све до цркве у Маскару кроз њу ишло. Ситне шуме (цер и граница) сада има у Пољу. Винограда има највише на Стражевици, а растурени су и по сеоском атару. Имања су на местима: Пољу, Гају, у Мрчевици; нарочито добрих ливада има у Кленцу, Милатовици и у Великом Лугу.

Јагњило се помиње у арачким списковима и имало је 1818.г. 50, а 1822.г. 79 кућа. Године 1846. село је имало 95 кућа, а по попису из 1921.г. у селу је било 340 кућа са 2118 становника.

До 1830.г. село је ишло у кусадачку црву, а те је године подигнута црква у Трстени. До 1912.г. школа је била код цркве и доста удаљена; те је године подигнута школска зграда у самом селу.

Топографске прилике

Село се налази на пиносавској површи којом теку мањи потоци Црквенац, Вукалица и Мрчевица. Северно од Мрчевице је река Милатовица до које се пружа сеоски атар.

Има четири извора: Вукалица, Црквенац, Пајчинац и Видарица. Скоро свака кућа има ђерам и готово се више употребљава вода са њих.

Село је у главноме груписано поред сеоских путева и подељено на Укаљачки Крај, Вељачки Крај и Стражевицу. Стражевица је преко потока Мрчевице и од села удаљена 10—15 минута. Кад из овог краја иду општини или механи кажу: „идемо у село“.

▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩☢۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Мрчевице):

Поток: Милатовица (0.728 m), Ладевац (1.001 m), Луг (1.033 m), Либања (3.368 m) 

Насељено место: Јагњило (1.929 m), Рабровац (3.163 m), Стражевица (3.173 m)  Вујића Крај (3.200 m) 

Гробље: Орепак (3.780 m) 

Гребен: Сражевица (1.736 m) 

Географска ширина: 44° 23' 18" 

Географска дужина: 20° 44' 54" 

Мрчевица је поток, тело текућице које тече на нижој разини кроз канал на земљи.

▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩☢۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Милатовице):

Поток: Ладевац (0.356 m), Луг (0.358 m), Мрчевица (0.728 m), Либања (3.273 m), Јабланица (3.629 m) 

Насељено место: Јагњило (2.276 m), Стражевица (3.186 m), Рабровац (3.872 m), Вујића Крај (3.881 m) 

Гребен: Сражевица (1.624 m) 

Географска ширина: 44° 23' 40" 

Географска дужина: 20° 44' 42" 

Милатовица је поток, тело текућице које тече на нижој разини кроз каналу на земљи.

▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩☢۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Ладевца):

Поток: Луг (0.063 m), Милатовица (0.356 m), Мрчевица (1.001 m), Либања (3.541 m), Јабланица (3.608 m) 

Насељено место: Јагњило (2.630 m), Стражевица (3.485 m), Вујића Крај (4.034 m), Рабровац (4.163 m) 

Гребен: Сражевица (1.917 m) 

Географска ширина: 44° 23' 50"  

Географска дужина: 20° 44' 50" 

Ладевац је поток, тело текућице које тече на нижој разини кроз канал на земљи.

▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩☢۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Либањe):

Поток: Мисача (1.932 m), Грабовац (2.683 m), Јабланица (3.103 m), Кошарна (3.230 m), Милатовица (3.273 m), Мрчевица (3.368 m) 

Насељено место: Стражевица (0.499 m), Јагњило (2.040 m), Међулужје (3.001 m),

Гребен: Сражевица (1.661 m) 

Географска ширина: 44° 23' 6" 

Географска дужина: 20° 42' 22" 

Либања је поток, тело текућице које тече на нижој разини кроз канал на земљи.

▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩☢۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬

Најближе локације (удаљености ваздушном линијом од Мисаче):

Поток: Кошарна (1.300 m), Грабовац (1.457 m), Либања (1.932 m), Турчић (2.921 m), Јабланица (3.278 m) 

Насељено место: Међулужје (2.270 m), Стражевица (2.325 m), Црквине (2.920 m), Марковац (3.030 m) 

Гребен: Сражевица (3.484 m) 

Географска ширина: 44° 23' 22" 

Географска дужина: 20° 40' 57" 

Мисача је поток, тело текућице које тече на нижој разини кроз канал на земљи.

▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ஜ۩☢۩ஜ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬

Видарица - извор који нестаје
Јагњило има око 30 извора питке воде, међу којима су најпознатији: Вукаљица, Мрчевица, Видарица, Црквенац... У овом тексту, пажњу ћемо усмерити ка Видарици. Видарица је једини извор питке воде на Стражевици. Налази се близу потока Либања. Видарица је одавно обновљена средствима фонда Народне одбране, односно урађен је зид око самог извора. Али као и све остало, после неког времена све почне да пропада. Такав је случај и са Видарицом и зидом око њега. Наиме, зид је почео да се руши и отпада још пре пар година. Поред тога, много неодговорних становника села, загађује извор тако што оставља разно ђубре, флаше, балоне, кутије од цигарета... Траву око њега такође нико не жели да покоси, а то није тежак посао и за то вам не треба пуно времена. Када би смо мало више обратили пажњу на околину, сигурно је више не би загађивали, већ би је чисту оставили генерацијама које долазе. 

Демографија

У насељу Јагњило живи 1843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (40,7 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 619 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,68.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија
Година	Становника
1948.	2.694
1953.	2.785
1961.	2.756
1971.	2.513
1981.	2.576
1991.	2.553	2.508
2002.	2.279	2.319

Етнички састав према попису из 2002.
Срби	2.256	98,99 %
Роми	4	0,17 %
Македонци	2	0,08 %
Југословени	2	0,08 %
Хрвати	1	0,04 %
Словенци	1	0,04 %
непознато	4	0,17 %

Становништво према полу и старости
	м	ж
?	11	6
80+	30	33
75—79	25	52
70—74	75	94
65—69	55	61
60—64	67	61
55—59	59	57
50—54	107	93
45—49	108	85
40—44	73	75
35—39	60	54
30—34	81	87
25—29	74	74
20—24	59	70
15—19	79	64
10—14	73	72
5—9	62	43
0—4	49	51
Просек :	40,7	42,5

Основна школа "Милица Милошевић"

Стара школа

Основна школа "Милица Милошевић" основана је 1844. године. Године 1912. изграђена је у моравском стилу школска зграда која и данас постоји. Зграда је реновирана 1985. године, те се у њој налазе две просторије које користи предшколска установа, школска библиотека и кухиња. До 1950. године школа је радила као четвороразредна, да би школске 1950/51. године прерасла у осмогодишњу школу. Изградња нове школе започета је 14.03.1984. године, почела је са радом септембра исте године. 

Културно-историјске знаменитости

Црква Св. апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашицама

Како пише у Илустрованој историји Српске православне цркве, православни храм св. Петра и Павла у Јагњилу садашња црква освећена је 1844. године. На овом месту, пре ње постојао је манастир, не зна се мушки или женски подигнут за време кнеза Лазара. Манастиру је посвећен апостолу св. Петру и Павлу, а подигао га је Вукосав, отац војводе Црепа (у народним песмама Орловић Павле) у XИВ веку. Манстир није био тако велики а имао је око 30 хектара имања. Људи су за ово место изабрали где се завршава Буковик. После Косовског боја и погибије кнеза Лазара, на престо је дошао деспот Стефан Лазаревић као турски вазал Бајазита. Бајазити је имао три сина, Сулејмана, Мухамеда и Мусу, који су се борили за власт над овим просторима. Деспот Стефан Лазаревић приклонио се Сулејману кога побеђује његов брат Муса, који после победе 1413. године организује казнену експедицију и поруши Бован, Соко, Сталаћ и Крушевац и овај манастир спали до темеља. 

Три века касније пошто је спаљен и порушен овај манастир до темеља, народ је долазио на ово место. Преносило се са колена на колено да је на ово место некада постојао манастир, данас је то црква. Тек 1780. почело је да васкрсава и да оживљава место. Прво је 1756. обновљен порушен манастир св. Роман, а после 15-20 година подигнута је мала црква, а касније мали манастир св. Петра и Павла у коме је живело 32 калуђера. Тако је било до 1813. после пропасти првог српског устанка, турци су поново срушили и запалили овај манастир, међутим Срби су ипак духовно и материјално јачали и молили се богу. Хтели су поново да обнове овај храм. Године 1831. представници околних села оду у Лесковац код Шашит паше за дозволу. Паша знајући да је ово место саборно, културни и историјски центар, одбије да им изда дозволу. Људи који су дошли код њега похапси и затражи откуп за њих, сељаци из околних села закупе половину откупа, а за другу половину се задуже код манастира св. Роман. Под владавином Кнеза Милоша, мештани из околних села подигну овај божји храм после 1835. године, јер тада више није било Турака у овом крају. У изградњи нове цркве св. Петра и Павла учествовао је народ из околних села. Ова црква, већа и лепша, изграђена је на старим темељима од 1840. а освећена 1844. под владавином Александра Карађорђевића. У јулу сваке године се одржава такозвани Петровдански сабор. 

Собрашице

Црква Св. апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашицама сведочи о развоју црквене архитектуре на широј територији града Београда, карактеристичне за период прве владавине кнеза Милоша Обреновића. Саграђена је 1841. године трудом и залагањем угледног јагњилског трговца Павла Баџака. Црква је конципирана као једнобродна кубична грађевина правоугаоне основе засведена полуобличастим сводом. Споља и изнутра полукружна олтарска апсида досеже висину брода, а ширином је незнатно ужа од њега. Правоугаони певнички простори споља образују изглед слободног крста. Камени зидови фасада оживљени су декорацијом изведеном у плитком рељефу. Посебна пажња поклоњена је украшавању западног улаза, што се у сведеном облику понавља на северним вратима. Иконе на иконостасу изведене у позно зографском маниру, настале четрдесетих година деветнаестог века, представљају рад сликарске радионице блиске Јовану Стергијевићу, познатијем као Јања Молер. Унутрашњи зидови цркве у целини су живописани током 1963-1964. године. Црква, заједно са очуваним иконостасом, представља својеврстну аутентичну ликовно-архитектонску целину из прве половине девентаестог века, када су грађење и осликавање цркава по средњовековним узорима били у склопу општих тежњи за очувањем националног идентитета. У оквиру порте налазе се очуване две собрашице, подигнуте крајем деветнаестог века, које су припадале породицама Кнежевић и Весић. Служиле су онима који долазе у цркву, за смештај ствари, као и за припремање хране за време великих празника. Имају форму једноделне куће, зидане у бондручној конструкцији и облепљене блатним малтером. Собрашице у порти јагњилске цркве, једине су сачуване грађевине овог типа на београдском подручју и сведоче о развијеном социјалном, културном и материјалном статусу како њихових власника, тако и сеоске заједнице у целини.

Споменик културе

Кућа породице Баџак у Јагњилу

Кућа породице Баџак налази се на крају села, на благом узвишењу, тако да својим положајем доминира простором. Подигнута је почетком XIX века.

Кућа је димензија 15 х12 м. Темељи су зидани у ломљеном камену са храстовим гредама, конструкција је бондручна са испуном од чатме и опеке, облепљена блатним малтером. Кров је четвороводни, благог пада, покривен ћерамидом. Таванице су некада у свим просторијама биле од шашовца, док је данас један део обрађен лепом. Подови су дашчани. Столарија је аутентична. Некадашњи доксат је затворен тако да је испред улаза формиран мали „конг“.

Својим габаритом, изузетним пропорцијама у односу тела и крова куће, као и складом тамног и светлог, уз употребљене природне материјале: дрво, земља, камен, ова кућа представља један од најбољих примерака народне архитектуре на подручју општине Младеновац.

Јанко Баџак-најбогатији Јагњилац

Долазећи у кочијама пред своју пивару једном приликом Ђорђе Вајферт је затекао чичу у сељачком оделу с јанџиком преко рамена. Видевши да се чичи пивара свиђа, у шали га упита да ли би је купио. Бих, рече овај, ал’ не знам шта кошта. Када Вајферт, реда ради, предложи неку велику своту, чича се маши за јанџике и извади свежањ пара. Ево ти капаре, рече, а за ресто се обрати Управи фондова, нека ти скину с рачуна Јанка Баџака. Пошто је Вајферт повукао понуду, Баџак му је запретио судом: „Да те ја научим како се разговара са српским сељаком!“ Анегдота каже да је краљ Милан морао да интервенише како би измирио два угледна грађанина Србије.

Туризам

Колиба

У нетакнутој природи, у срцу Шумадије, на 60 км од Београда и 10 км од Младеновца у селу Јагњило, на сеоском домаћинству Гајић Милоја отворена је “КОЛИБА” за потпуни одмор, уживање и разоноду.

ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ СТАТУС ПРЕТХОДНЕ ЗАШТИТЕ

Некрополе

• Гробље Весићи у Јагњилу, старије
• Гробље Стражевац у Јагњилу, новије